NAJLAKŠI I NAJTEŽI JEZICI ZA UČENJE: Evo na kom mestu je SRPSKI - iznenadićete se
Nove studije izdvojile su najlakše i najteže jezike sveta.
Da li ste se nekada zapitali koji su to jezici najlakši, a koji najteži na svetu?
Iako ne postoji jednoglasan odgovor na to pitanje jedan od često citiranih izvora je Foreign service intitute (FSI) sistem koji rangira jezike prema tome koliko dugo je govornicima engleskog govornog područja obično potrebno da nauče određeni jezik.
FSI sistem rangiranja sastoji se od pet kategorija, poređanih od najlakše do najteže na osnovu toga koliko sati učenja bi trebalo osobi da postigne profesionalnu veštinu.
Prva kategorija obuhvata jezike za koje je obično potrebno oko 24-30 nedelja učenja, odnosno 600 do 750 sati nastave kako bi se dostigao nivo S-3/R-3, što je otprilike jednako nivou B2/C1. U ovoj grupi našli su se jezici poput danskog, holandskog, francuskog, italijanskog, norveškog, portugalskog, rumunskog, španskog i švedskog.
Nemački jezik zahteva oko 30 nedelja ili 750 sati te je svrstan u zasebnu drugu kategoriju.
Treća kategorija obuhvata jezike za koje je potrebno 36 nedelja učenja, odnosno 900 radnih sati. Tu se radi o jezicima s lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski poput indonezijskog, malezijskog i svahili jezika.
Srpski među težim jezicima
Četvrta kategorija odnosi se na jezike s još značajnijim lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski, što zahteva oko 44 nedelja ili 1100 sati učenja.
U ovu kategoriju pripadaju: albanski, amharski, armenski, azerbejdžanski/azerski, bengalski, bosanski, bugarski, burmanski, hrvatski, češki, estonski, finski, gruzijski, grčki, hebrejski, hindski, mađarski, islandski, kmerski, letonski, litavski, makedonski, mongolski, nepalski, pašto, persijski, poljski, ruski, srpski, sinhalski, slovački, slovenački, tagaloški, tajlandski, turski, ukrajinski, urdu, uzbečki, vijetnamski, xhosa (nigersko-kongoanski jezik), zulu.
I u poslednjoj, petoj kategoriji nalaze se jezici koji su izuzetno teški za govornike engleskog jezika i iziskuju 88 nedelja, odnosno 2200 sati učenja.
Među njima su arapski, japanski, korejski, kantonski (kineski) i mandarinski (kineski) jezik.
( Magazin Novosti)
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)