DOBRILU JE VOLELA I KRALJICA ELIZABETA Ostavila je neizbrisiv trag u Sirogojnu, a Josip Broz Tito i Jovanka Broz su je obožavali
Njene kreacije su nosile kraljica Elizabeta II i Nensi Regan, a Josip Broz Tito i Jovanka Broz su je obožavali. Dobrila je ostavila je neizbrisiv trag u očuvanju tradicije u ovom malom zlatiborskom selu.
Dobrila Smiljanić, poznata i kao Dobrila iz Sirogojna, je žena koja je spasila i proslavila ovo selo u vreme kada su mnoga sela počela da se prazne zbog migracija u gradove.
Dobrila je prepoznala veštinu pletenja kao priliku za žene iz Sirogojna i okoline da ostvare dodatne prihode. U okviru Poljoprivredne zadruge u Sirogojnu, 1962. godine organizovala je proizvodnju ručno pletenih odevnih predmeta u lokalnim domaćinstvima, pružajući ženama mogućnost da doprinesu kućnom budžetu i očuvaju tradicionalnu veštinu pletenja.
Kreacije Dobrile Smiljanić, izrađene veštim rukama žena-pletilja sa Zlatibora, brzo su postigle uspeh na domaćem i inostranom tržištu.
Svojevremeno je Pjer Karden, poznati francuski kreator, oduševljen Sirogojno džemperima, odabrao 18 modela pletilja iz Sirogojna za svoju kolekciju. Tražio je da ubuduće pletilje iz Sirogojna proizvode odevne predmete pod njegovim imenom. Dobrila Smiljanić je odbila ovu ponudu jer nije želela da urušava status koji su sirogojno džemperi imali radeći kao proizvođač za drugog dizajnera – pričali su medijima iz kompanije Sirogojno Style.
Dobrila Smiljanić, postigla je ono što je izgledalo nemoguće – modu je prodala modnim vladarima Italijanima, postigla da se na njujorškoj Petoj aveniji traže kreacije s motivima našeg nasleđa.
Sećanja na početke i najveće uspehe žena-pletilja i dizajnerke Dobrile Smiljanić danas se čuvaju u Muzeju pletilja u Sirogojnu.
Ovde se mogu videti autentične fotografije, novinski članci i snimci modnih revija koji pričaju jedinstvenu priču o odeći kojoj su se divile Nensi Regan, Jovanka Broz, Raisa Gorbačova, Liv Ulman i britanska kraljica.
Čuveni sirogojno džemperi koje je ova neverovatna žena lansirala u sam vrh svetske mode više nisu samo odevni komadi, već slika kulture i tradicije jednog kraja. Ručno pleteni od najfinije vune, svaki džemper iz Sirogojna priča priču o vrednim rukama koje su utkale svoje znanje, ljubav i veštinu u svaki bod. Sa svojim autentičnim motivima, inspirisanim prirodom i folklorom Zlatibora, Sirogojno džemperi postali su simbol domaće radinosti i jedinstvenog spoja umetnosti i funkcionalnosti. Nositi ovaj džemper znači nositi sa sobom deo istorije, topline i nasleđa jednog naroda.
Sirogojno je mesto koje odiše tradicijom, a njegova kulturna baština privlači posetioce iz celog sveta u velikoj meri zahvaljujući i neverovatnoj Dobrili Smiljanić.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)