ĐELEM ĐELEM Pevali smo svi ne znajući od kakve STRAŠNE TUGE je satkana ova pesma
Legendarni hit “Đelem, Đelem” zna gotovo svaka osoba sa ovih prostora, a mnogi ne znaju njenu tužnu pozadinu.
Kako piše Vikipedija, ova melodija verovatno potiče iz Rumunije, a kao kompozitor pesme koja je nama poznata, potpisuje se Žarko Jovanović, jugoslovenski kompozitor romskog porekla, koji je bio inspirisan poniženjima koje su Romi doživeli u Drugom svetskom ratu.
Pesma je nastala kao sećanje na progone, ubistva i odvođenja Roma u koncentracione logore. Bukvalan prevod naziva pesme značio bi “Putovao sam, Putovao sam”, a tekst se može naći u tri verzije.
Jovanović je lično iskusio progon Roma tokom Drugog svetskog rata, kada mu je najveći deo porodice ubijen.
Inspirisan ovim iskustvom obradio je narodnu melodiju i napisao stihove za pesmu "Đelem, đelem". Planetarnu popularnost pesmi doneo je jugoslovenski film "Skupljači perja" (1967) u režiji Aleksandra Saše Petrovića.
Na srpskom jeziku pesma glasi ovako:
Idem, idem na daleki put
I upoznajem srećne Rome
O Romi odakle ste,
Sa šatorom pokraj srećnih puteva?
O Romi, O narode romski
Imao sam nekada veliku porodicu,
Ali Crne legije su ih ubile
Pođite sa mnom Romi iz celoga sveta
Za Rome su putevi otvoreni
Sada je vreme, ustanite Romi svi,
Dići ćemo se visoko ako se potrudimo
O Romi, O narode romski
Pesma "Đelem, đelem" iz filma postala je romska himna i na Prvom svetskom kongresu Roma (1971) zvanično je izabrana kao takva.
Ova pesma nosi duboko emotivno značenje za Rome i podseća nas na važnost solidarnosti i borbe protiv nepravde.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)