NAJJEZIVIJA SRPSKA IZREKA Svi je često koristimo, a ne znamo mračnu istinu kako je nastala, da se srce skameni
Gotovo smo sigurni da ste je bar jednom upotrebili u životu, ne sluteći kakva priča se krije iza nje...
U srpskim krajevima i danas se ponegde kaže – skupljeni “S koca i konopca”. Reč je o veoma staroj izreci koja se pominje i u narodnoj i umetničkoj književnosti.
U jednoj narodnoj pesmi koju je zabeležio Vuk Karadžić stoji: “Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…” I u jednom delu publiciste Rodoljuba Čolakovića nalazi se ovakav primer: “U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i konopca”.
Izreka je stigla čak i do pravnih spisa, pa je tako u jednom delu Valtazara Bogišića zapisano: “Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane…što no riječ s koca i konopca”.
Iako je reč o izreci koja je u prošlosti bila veoma rasprostranjena, a i danas se često govori, njeno značenje prilično je mračno i vuče korene iz turskih vremena.
Naime, sve do sredine 19. veka u našim krajevima je postojao običaj da se osuđeni na smrt nabijaju na kolac ili vešaju. Ove surove metode naročito su primenjivali Turci nad hajducima i viđenijim Srbima.
Tako se za one koji su uspeli da izbegnu vešala ili nabijanje na kolac govorilo da su pobegli “s ko(l)ca i konopca”. O tome je pisao i naš nobelovac Ivo Andrić u svom delu „Na drini ćuprija“, opisujući do detalja sve užase ovog vida kažnjavanja.
Izvorno, izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih ljudi koji se ne libe da počine bilo kakav zločin jer su već osuđeni za najteža dela. Danas, akcenat je više na činjenici da je reč o grupi različitih ljudi sastavljenih/prikupljenih sa svih strana, bez izbora i kriterijuma.
Pročitajte još:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)