NEŠTO SU I POGODILI Evo kako su Jugosloveni davne 1969. zamišljali 2000. godinu
Jugoslavija u 21. veku bila je tema koja je pre 45 godina zanimala mnoge. Pitanja su bila brojna, a ljude je najviše zanimalo kakve će biti svetske prilike, šta se može očekivati od tehnološkog napretka.
Temu budućnosti 1969. godine pokrenuo je Stane Stančić. Mnogi ugledni stručnjaci i analitičari dali su tada svoje mišljenje o tome kako će Jugoslavija izgledati 2000. godine. Predvideli su transplantaciju organa, novi način telekomunikacija, nove medicinske tehnike, ali nisu predvideli raspad Jugoslavije.
"Vizija života koji nas čeka nakon tri decenije, a koju će dočekati dve trećine danas živih Jugoslovena nije zanimljiva samo kao skup atraktivnih pretpostavki, podataka o životnom standardu o kojem danas možemo samo sanjati, već i kao jedna krajnje ozbiljna opomena da je u svakom segmentu života neophodno dugoročno planiranje bez kojeg su mogući mnogi sudbonosni promašaji“, navodi se u tekstu koji je prenosi Yugopapir.
Američki futurolozi svet su 2000. godine videli kao svet podeljen u šest grupa: vidno postindustrijska (s 60 do 200 dolara po stanovniku), u razvoju (s 200 do 600 dolara), zrela industrijska (s 600 do 1500 dolara), visoko industrijska (s 1.500 do 4.000 dolara), rano postindustrijska (s 4.000 do 16.000 dolara) i šesta grupa, visoko postindustrijska, s preko 16.000 dolara po stanovniku.
Prema proračunu ekonomiste Miloša Sinđića, Jugoslavija je u 2000. godini trabalo da ostvaruje po 2.520 dolara po stanovniku, odnosno bude u grupi visoko industrijalizovanih zemalja.
"U tom slučaju bismo dostigli nivo standarda koji je imala Švedska 1965. godine, a koja danas spada u jednu od najbogatijih zemalja na svetu. Jugoslavija će kroz trideset godina imati i deset miliona stanovnika više nego danas – oko 30 miliona“, navedeno je u tekstu.
Futurolozi su naime mislili da će biti moguće da se san unapred programira.
"Automatske robne kuće snabdevaće nas i sintetičkom hranom, pićima punim proteina, enzima i vitamina“, stoji u tekstu.
Među deset, kako to futurolozi nazivaju, dalekih mogućnosti, nalazila se i ona da će ljudski život biti produžen ne samo na 150 godina, već do nekoliko vekova. Između ostalog, predviđali su da će doći do povećanja prinosa kukuruza za pet miliona tona, tako da bi kukuruz postao strateška sirovina Jugoslavije.
U dve hiljаditoj godini ljudi će se rаđаti pomoću jevtinijih, prаktičnijih i sigurnijih novih medicinskih tehnikа. Do krаjа ovog vekа moći ćemo dа birаmo i pol svoje dece, dа utičemo, zаhvаljujući rаznim vidovimа genetičke kontrole, nа osnovnu konstituciju pojedinаcа i dа, аko to želimo, promenimo i pol odrаsle osobe.
Brzo i sigurno uklаnjаnje urođenih i nаslednih nedostаtаkа usrećiće milione, а zdrаvlje i veru u život vrаćаće i zаmene obolelih orgаnа veštаčkim, ili trаnsplаtаcijom sа drugih orgаnimа.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)