SVIMA JE POZNATA PESMA "Nema više Cicvarića", a evo priče o čuvenom orkestru starog Šapca
Šabac je nekada bio poznat po kafanskoj muzici, a skoro da nije bilo čoveka koji nije čuo za muzičku porodicu Cicvarić iz šabačke Male. Bili su neizbežni na slavama, svadbama, proševinama. Nekada su svirali i dan i noć.
Osnivač loze šabačkih Cicvarića је Omer Cicvarić. Po legendi Omer је za vreme dvojne vladavine sakupio ostatke violine koju је jedan šabački beg razbio iz besa. Omer је parčad odneo u šabačku Mahalu gde ih je spojio. Po priči Omer је već svirao na rođenju Jevremovog sina Miloša 1829. Ali zasigurno muziciranje možemo otkriti po anegdotskoj pesmi koja pominje Paju Alimpića.
Što po beogradskoj, što po lokalnoj štampi (piše Šabački glasnik, tridesetih godina) Omer i Bego Cicvarić će svirati srpskom knezu Mihajlu, prilikom jedne od šabačkih poseta. Tražio je naime Mihajlo koji je gostovao sa šabačkim Jevremovim unukom, i po svoj prilici već bio čuo za Cicvariće, da mu dođu u portu Vladičanskoj konaka, i da sviraju. Šali ne bi bilo kraja, da nije tražio i ondašnje masne himne, lascivne anegdotske nizove, koji su bili retka i prava pikanterija.
Cicvrarići u drugom returnu, u drugoj muzičkoj, i vladarskoj postavi sviraju knezu Milanu u hotelu Evropi, osamdesetih godina.
Svirali su Cicvarići, sad već kralju, u Niškoj banji. U to vreme je i nastala pesma posvećena Milanu, a ispevana u Velikoj Кasini, kafani kapetana Luke Lazarevića, Rod rodila kruška ranka pod Milošićem. U Mačvi su se u to vreme pevale pesme poput Rod rodila žuta kruška, ili Rod rodila kruška karamanka, i tome slično. Ova, ovaj put jedinstvena trgovačka šabačka himna, veliča razvoj Šapca, Mačve i nadasve Podrinja, uzlet trgovačke klase i bogatstva od Jevrema do Milana. Zanos slobodnom umetničkom izrazu, trgovačkom liberalizmu, elanu, građanskim simbolima, multikulturalnosti, vešto je formulisano u divnom lirskom maniru.
Družina Cicvarića obeležila je šabačko najbolje doba. Stanislav Vinaver beleži da su Cicvarići svirali i na proslavi Nove 1902. godine koju je organizovao njegov otac, doktor Avram Vinaver. Na toj svečanosti se pevala upravo čuvena pesma “Rod rodila kruška ranka” (zbog koje tada mali Vinaver nije želeo da krene na spavanje da bi čuo deo gde se pominje njegov otac). Pored ove njihove pesme nadaleko su bile poznate i obožavane i “Jeleno momo”, “Šapčanka”, “Pošetali šabački trgovci”, „Na Šabac je Švaba udario“, „Razvilo se ravno polje“, „Svilen konac“ – za koju se malo zna da je zapravo tekovina Cicvarića, kao i mnoge druge.
Muzicirali su tri veka, i još uvek, u određenom, smislu muziciraju, sada njihovi potomci, kao i nekada slavni orkestar njihovih predaka. Za ta tri veka ova brojna muzička porodica iznedrila je znatan broj vrsnih lirkih muzičara.
Milutin Popović Zahar je komponovao čitav ciklus pesama o Šapcu i Cicvarićima, a jedna od njih je i “Nema više Cicvarića”, koju izvodi Radiša Marković.
(Lepote Srbije/Wikipedia)
VERA IH JE RAZDVOJILA: Aleksa Šantić je voleo Hrvaticu, majka ga je zaklela strašnom kletvom preko koje nije mogao
Aleksa Šantić, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, bio je ne samo majstor poezije već i romantičar čiji je ljubavni život bio ispunjen nesrećama.
MALO KO ZNA: Svi rado jedemo šopsku salatu, a evo ko su Šopi i koliko ih ima
Šopska salata je omiljeni dodatak mnogim jelima na Balkanu, poznata po jednostavnosti i svežini. Spoj paradajza, krastavca, paprike, luka i narendanog sira osvaja sve generacije. Dok uživamo u njoj, retko se zapitamo po kome je dobila ime.
TESLINO KRŠTENO IME NIJE BILO NIKOLA: Ovako se, zapravo, zvao naš veliki naučnik!
Jedan detalj iz Tesline biografije je svima promakao
Pre i posle ove princeze, nijedna žena u Srbiji se nije tako zvala: Bila je ćerka velikog vladara, a ostala zaboravljena
Posle nje, nijedna Srpkinja nije nosila ovo ime, a istorija je potpuno zaboravila.
NEVEROVATNI NAZIVI ZGRADA: U ovom gradu se ljudi nalaze od "Šarulje" do "Teleta"
Užice je grad poznat po mnogo čemu, a jedno od njegovih najšarmantnijih obeležja su nadimci koje su Užičani dali svojim zgradama.
Komentari(0)