Đavolja posla: Banatska vračara baba Anujka bila je prvi serijski ubica na našim prostorima
Banatska vračara rumunskog porekla, Anujka di Pištonja, važila je za moćnu ženu nadprirodnih moći. Čitavih 50 godina ljudi su joj se obraćali za pomoć u lečenju, spravljanju ljubavnih napitaka i „rešavanju problema“. Najpoznatija je bila po tzv. đavoljoj vodici kojom je rešavala najteže slučajeve.
Anujka je rođena 1837. i još kao mala je ispoljavala neuobičajeno ponašanje. Posebno je bilo zanimljivo što je devojčica hodala u snu, što je od starta izazivalo podozrenje okoline. Znalo se da je rano počela da se bavi vračanjem i da izvrsno poznaje biljke od kojih je spravljala napitke.
Kao odrasla, zarađivala je od ugostiteljstva zahvaljujući kafani koja se proslavila u banatskom okrugu (selo Vladimirovac). Ipak, gomila prihoda pristizala je od njenih mračnih veština. Imala je razvijenu mrežu saradnica koje su po okolnim selima nudile pomoć i reklamirale usluge. Od klijenata je traženo da joj donesu po jednu crnu i belu kokošku, pepeo i pojedine travke. Arsen, živa i mišomor su bili lično njeni dodaci!
Printscreen/Youtube/Izdvojeno
Prvo pitanje koje je postavljala mušterijama bilo je „Koliko je problem težak?“ aludirajući na težinu osobe koju je trebalo skloniti s puta. Vremenom se toliko izveštila da je pogađala kog dana će kod žrtve nastupiti tegobe. Mešala bi travke, šaputala bajalice, palila tamjan i posipala pepeo. Klijente je otpuštala s rečima: „Poslužite protivniku vodicu, a đavo se pobrinuti za ostalo“.
Anujki niko decenijama nije mogao da uđe u trag. Smrtnost je bila velika, sahranjivanje brzo, a obdukcije retke. Tek 1927. kada je presudila uglednom udovcu Gaji Prokinu iz obližnjeg sela, dugovi su došli na naplatu. Udovčev sestrić Milan je trebalo da nasledi par jutara zemlje, ali nije mogao da sačeka ujakovu smrt, pa je potražio đavolju vodicu.
Printscreen/Youtube/Izdvojeno
Prva je uhapšena Ljubinka Milankov, najbliža saradnica Anujke. Zatražena je ekshumacija nekoliko naprasno preminulih sugrađana i dokazano je da su bili otrovani arsenom i živom. Na optuženičku klupu konačno dospeva i glavni krivac i sud je rekao svoje: 15 godina zatvora. Prema neproverenim izvorima, Nemci oslobađaju Anujku 1941. i ona nastavlja život u svom selu. Umrla je u 104. godini sa više desetina duša na savesti.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)