Kralj Petar nikad nije zaboravio Makrenu Spasojević: Susret kojim je bio opsednut do smrti!
Nesvakidašnja priča o majčinskoj ljubavi duboko je uzrdmala život Petra I Karađorđevića
Ako ste ikada posetili selo Slovac kod Lajkovca, niste mogli da ne primetite jedan spomenik posvećen običnoj seljanki i njenom sinu, koji čuva neverovatnu priču i događaj koji je obeležio deo života sprskog kralja Petra I Karađorđevića.
Prvo što je u ovoj priči neverovatno jeste to da jedan kralj podigne spomenik građanki, koju pritom nije ni poznavao, već je u životu sreo samo jednom.
Taj jedan susret toliko je uticao na kralja, da do kraja života nije mogao da ga zaboravi, kao ni na samrtnoj postelji.
Možda vas zanima:
Kralj Petar I Karađorđević: Vladar oslobodilac koji je Srbiji doneo slobodu i demokratiju
Kralj Petar I Karađorđević nije bio samo monarh – bio je vladar koji je narod voleo i poštovao, a njegovo ime i danas izaziva divljenje. Poznat kao „Kralj oslobodilac“, Petar I je Srbiju poveo ka slobodi, demokratiji i modernizaciji, a njegov život ispunjen je borbom, patnjom i nepokolebljivom verom u narod.
U ovo lečilište u Srbiji išao je kralj Petar I, a uskoro na tom mestu niče velelepni hotel koji će nositi njegovo ime
U kotlini između Besne kobile i Srpske čuke ušuškala se Vranjska Banja, skriveni dragulj koji ima najtoplije izvore u Evropi.
Možda vas zanima:
Kralj Petar I Karađorđević: Vladar oslobodilac koji je Srbiji doneo slobodu i demokratiju
Kralj Petar I Karađorđević nije bio samo monarh – bio je vladar koji je narod voleo i poštovao, a njegovo ime i danas izaziva divljenje. Poznat kao „Kralj oslobodilac“, Petar I je Srbiju poveo ka slobodi, demokratiji i modernizaciji, a njegov život ispunjen je borbom, patnjom i nepokolebljivom verom u narod.
U ovo lečilište u Srbiji išao je kralj Petar I, a uskoro na tom mestu niče velelepni hotel koji će nositi njegovo ime
U kotlini između Besne kobile i Srpske čuke ušuškala se Vranjska Banja, skriveni dragulj koji ima najtoplije izvore u Evropi.
Možda vas zanima:
Kralj Petar I Karađorđević: Vladar oslobodilac koji je Srbiji doneo slobodu i demokratiju
Kralj Petar I Karađorđević nije bio samo monarh – bio je vladar koji je narod voleo i poštovao, a njegovo ime i danas izaziva divljenje. Poznat kao „Kralj oslobodilac“, Petar I je Srbiju poveo ka slobodi, demokratiji i modernizaciji, a njegov život ispunjen je borbom, patnjom i nepokolebljivom verom u narod.
U ovo lečilište u Srbiji išao je kralj Petar I, a uskoro na tom mestu niče velelepni hotel koji će nositi njegovo ime
U kotlini između Besne kobile i Srpske čuke ušuškala se Vranjska Banja, skriveni dragulj koji ima najtoplije izvore u Evropi.
Makrena Spasojević iz Lajkovca imala je sina Marinka, koji je za vreme Prvog svetskog rata mobilizovan i poslat na ratište. Majka je neprestano mislila na sina - da li je gladan, da li mu je hladno i čekajući ga, plela mu je vunene čarape.
Kako su dani prolazili, a vojnika nije bilo, Makrena je, vođena majčinskim instinktom, krenula za vojskom prema Albaniji da ga traži i preda mu čarape. Tu je srela kralja Petra.
U jednom trenutku, majka je shvatila da joj vojska neće dozvoliti da ide dalje jer je suviše opasno i prihvatila predlog kralja da se vrati kući. Ali, čarape je predala Petru i naterala ga da se zavetuje da će pronaći njenog sina i dati mu čarape.
Kralj je dao obećanje i to je i učinio - pronašao je mladića. Mrtvog. Makrenin sin preminuo od posledica smrzavanja takom povlačenja preko Albanije.
Sa kolena na koleno prenosi se priča da se kralj Petar do kraja života nije odvajao od ovih čarapa, a Makreni i Marinku podigao je spomenik u Lajkovcu.
Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Albanije", piše na spomeniku.
Sprski kralj je i na samrti tražio da mu obuju ove čarape, i u njima je i umro, a celu priču je besmrtnom učinio Milovan Vitezović, kojeg je ova legenda inspirisala da napiše priču "Čarape kralja Petra".
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)