VREME JE DA POSADITE JAGODE U SAKSIJE: Poštujte ova pravila, negujte ih na OVAJ način i imaćete prelepe voćke na balkonu
Saveti profesionalnih voćara za najbolj prinos
Ljubitelji jagoda koji nemaju bašte ili dvorišta, mogu jagode za svoje potrebe da gaje i u saksijama kao sobno cveće, na balkonima ili terasama. Za sadnju se koriste saksije različitih veličina, prečnika od deset do trideset santimetara.
Odabrane saksije treba napuniti rastresitom plodnom zemljom , pa u njih zasaditi po jedan do tri živića jagode, u zavisnosti od veličine saksije. Sađenje se može obaviti u toku cele godine, počev od marta pa do kraja novembra.
Za sađenje se mogu koristiti živići od svih sorti jagoda, ali ipak za ovaj način gajenja treba odabrati one koje obilnije rađaju i koje imaju atraktivne plodove. Prvenstveno valja gajiti takozvane remontantne sorte koje donose zrele i sočne plodove počev od polovine maja pa do decembra.
Možda vas zanima:
Šokiraćete se kako peteljke jagoda utiču na zdravlje! Izuzetno su lekovite, evo i za šta
Peteljke jagoda se mogu koristiti na različite kreativne načine.
Na pijaci sveže, a čim ih donesete kući počnu da trule: Evo kako se čuvaju jagode, ovu grešku svi prave
Vlažno voće mnogo brže truli i postaje buđavo.
Možda vas zanima:
Šokiraćete se kako peteljke jagoda utiču na zdravlje! Izuzetno su lekovite, evo i za šta
Peteljke jagoda se mogu koristiti na različite kreativne načine.
Na pijaci sveže, a čim ih donesete kući počnu da trule: Evo kako se čuvaju jagode, ovu grešku svi prave
Vlažno voće mnogo brže truli i postaje buđavo.
Možda vas zanima:
Šokiraćete se kako peteljke jagoda utiču na zdravlje! Izuzetno su lekovite, evo i za šta
Peteljke jagoda se mogu koristiti na različite kreativne načine.
Na pijaci sveže, a čim ih donesete kući počnu da trule: Evo kako se čuvaju jagode, ovu grešku svi prave
Vlažno voće mnogo brže truli i postaje buđavo.
Od tih sorti za gajenje u saksiji preporučuju se Humiđento, Gem i Obari bjuti. Ove tri sorte daju rod tokom čitave vegetacije, pa čak i u prvoj polovini zime ako se saksije unesu u toplu prostoriju. Osim ovih, stalno rađujućih, mogu se saditi i sve jednorodne sorte krupnih plodova.
Jagode u saksiji gaje se na isti način kao što se gaji svako sobno cveće. Pored redovnog zalivanja za održavanje vlažnosti zemljišta u saksiji, dva puta godišnje treba đubriti mineralnim kompleksnim đubrivima.
Jagode u saksiji bi trebalo zamenjivati novom zemljom i novim živićima dvake druge godine, zato što su mladi bokori produktivniji od starijih.
Jagode gajene u saksiji mogu doneti od 20 do 100 plodova, u zavisnosti od veličine saksije, što nije za potcenjivanje, pogotovu kad se uzme u obzir da jagode u cvetu i kad su im plodovi zreli deluju i kao ukras.
Ako se saksije s jagodama sredinom januara unesu u toplku prostoriju, onda će njihovi plodovi početi da zru već krajem februara, a ako se unesu početkom marta, onda će početi da zru u prvoj polovini aprila.
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Britanka Flora Sands borila se za Srbiju u I svetskom ratu: Zvali su je "naš brat", ranili je na frontu, a Milunka Savić je posebno oduševila
Nakon rata Flora je rešila da se ne vraća u Englesku. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je na frontu pronašla ljubav. Udala se za saborca - oficira Jurija Judeniča.
Komentari(0)