VREME JE DA POSADITE JAGODE U SAKSIJE: Poštujte ova pravila, negujte ih na OVAJ način i imaćete prelepe voćke na balkonu
Saveti profesionalnih voćara za najbolj prinos
Ljubitelji jagoda koji nemaju bašte ili dvorišta, mogu jagode za svoje potrebe da gaje i u saksijama kao sobno cveće, na balkonima ili terasama. Za sadnju se koriste saksije različitih veličina, prečnika od deset do trideset santimetara.
Odabrane saksije treba napuniti rastresitom plodnom zemljom , pa u njih zasaditi po jedan do tri živića jagode, u zavisnosti od veličine saksije. Sađenje se može obaviti u toku cele godine, počev od marta pa do kraja novembra.
Za sađenje se mogu koristiti živići od svih sorti jagoda, ali ipak za ovaj način gajenja treba odabrati one koje obilnije rađaju i koje imaju atraktivne plodove. Prvenstveno valja gajiti takozvane remontantne sorte koje donose zrele i sočne plodove počev od polovine maja pa do decembra.
Možda vas zanima:
Šokiraćete se kako peteljke jagoda utiču na zdravlje! Izuzetno su lekovite, evo i za šta
Peteljke jagoda se mogu koristiti na različite kreativne načine.
Na pijaci sveže, a čim ih donesete kući počnu da trule: Evo kako se čuvaju jagode, ovu grešku svi prave
Vlažno voće mnogo brže truli i postaje buđavo.
Možda vas zanima:
Šokiraćete se kako peteljke jagoda utiču na zdravlje! Izuzetno su lekovite, evo i za šta
Peteljke jagoda se mogu koristiti na različite kreativne načine.
Na pijaci sveže, a čim ih donesete kući počnu da trule: Evo kako se čuvaju jagode, ovu grešku svi prave
Vlažno voće mnogo brže truli i postaje buđavo.
Možda vas zanima:
Šokiraćete se kako peteljke jagoda utiču na zdravlje! Izuzetno su lekovite, evo i za šta
Peteljke jagoda se mogu koristiti na različite kreativne načine.
Na pijaci sveže, a čim ih donesete kući počnu da trule: Evo kako se čuvaju jagode, ovu grešku svi prave
Vlažno voće mnogo brže truli i postaje buđavo.
Od tih sorti za gajenje u saksiji preporučuju se Humiđento, Gem i Obari bjuti. Ove tri sorte daju rod tokom čitave vegetacije, pa čak i u prvoj polovini zime ako se saksije unesu u toplu prostoriju. Osim ovih, stalno rađujućih, mogu se saditi i sve jednorodne sorte krupnih plodova.
Jagode u saksiji gaje se na isti način kao što se gaji svako sobno cveće. Pored redovnog zalivanja za održavanje vlažnosti zemljišta u saksiji, dva puta godišnje treba đubriti mineralnim kompleksnim đubrivima.
Jagode u saksiji bi trebalo zamenjivati novom zemljom i novim živićima dvake druge godine, zato što su mladi bokori produktivniji od starijih.
Jagode gajene u saksiji mogu doneti od 20 do 100 plodova, u zavisnosti od veličine saksije, što nije za potcenjivanje, pogotovu kad se uzme u obzir da jagode u cvetu i kad su im plodovi zreli deluju i kao ukras.
Ako se saksije s jagodama sredinom januara unesu u toplku prostoriju, onda će njihovi plodovi početi da zru već krajem februara, a ako se unesu početkom marta, onda će početi da zru u prvoj polovini aprila.
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Komentari(0)