I EKSPERTI POTVRDILI DA DELUJE Ljudi hrle LEKOVITOM hrastu, evo gde se nalazi
Brojni su putnici namernici koji su se po zdravlje i spas uputili u Dragačevo, ali ne kod nekog doktora ili u banju već do hrasta u selu Tijanje za koji se već godinama veruje da ima čudotvorne i lekovite moći. Sve bi možda ostalo na pričama, da odavde ljudi kako su i sami tvrdili, nisu odlazili preporođeni.
- Da li je to bilo slučajno ili ne, ali ovde sam došao sa prijateljima. Posedeo sam nekih pola sata ispod hrasta i zaista osetio čudnu energiju. Do tada sam imao ogromne migrene, ali su mi odjednom prestale i ne pamtim kad sam popio lek za glavu. Moji ukućani su mi govorili da je to verovatno u pitanju koincidencija, ali ja nekako verujem da je taj hrast zaista čudotvoran - ispričao je za Rade Petrović iz Čačka.
Iako su mnogi skeptični na bilo kakvo pominjanje neobjašnjivih sila, to nije sprečilo na stotine ljudi da dođe kod ovog hrasta i ponada se da zaista ima moći. Međutim, ove pretpostavke dokazane su i u teoriji jer su pojedini eksperti nakon istraživanja zabeležili u ovom selu pozitivna energetska zračenja.
- Pre nekoliko godina ovde je na taj neki svojevrsni test dovedeno oko deset ljudi. Urađeni su im pregledi pre i nakon boravka kod ovog hrasta i rezultati su bili i za njih iznenenađujući. Evidentirali su premene na bolje u njihovom psihofizičkom stanju - pričaju meštani.
Sloveni su oduvek verovali u moć drveća
Da verovanje u moć drveća nije ništa neobično potvrđuje i etnolog, Snežana Ašanin, koja kaže da je hrast u Tijanju poznat kao mesto sa kog se širi posebna, pozitivna enrgija, a da ta verovanja sežu daleko u prošlost.
- Sloveni su oduvek verovali u moć drveća. Hrast se ubraja u srećno drvo, a i sama njegova starost i zdravlje ljudima sugerišu da ta enregija iz zemlje može da se prenese na njih i podari im snagu. Nekad su se ljudi prema starom drvetu ophodili kao prema hramu i verovali su da im može pomoći u reševanju problema. Narod ima pravo da veruje ili da ne veruje, ali neka energija postoji, što mogu dokazati i prirodne nauke - istakla je Snežana Ašanin i dodaje da je sve stvar slobodnog izbora.
Meštani kažu da ovaj kraj obilaze posetioci iz svih krajeva Srbije, ali i iz regiona, a da je poseta najveća tokom leta i preko vikenda kada se bukvalno čeka u redu ne bi li se prišlo do hrasta i dočekao eventualni spas. Tome svedoče brojanice i male ikonice okačene u blizini stabla.
Ovo, po svemu sudeći posebno, lekovito drvo nalazi se na dva kilometra od Osnovne škole u Tijanju ka Guči, sa desne strane, a do njega vodi široka staza. Oko hrasta je utabana zemlja, koja je dokaz velikog broja ljudi koji ovde dolaze po spas.
Izvor: Rina
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)