Ona je bila najfatalnija žena 19.veka u Beogradu: Ko je bila Katarina Konstantinović? (FOTO)

Lepote Srbije

13:00

Zanimljivosti 0

Ne dešava se često da jedna dvadesetogodišnjakinja izazove skandal na državnom nivou. I ako se desi, u to se onda umeša jedna kneževska dinastija, dvojica visokouglednih državnih činovnika, jedan profesor i sveštenik, i na kraju, rođena majka dotične mlade dame. Dodajte tome još i isprepletane krvne, rođačke i političke veze, i eto intrigantnog scenarija za ljubavni triler.

katarina konstatinović
vikipedija

Ništa manje intrigantna nije ni činjenica da je većina aktera doživela tragičnu sudbinu. Pritom je i glavna protagonistkinja „za uspomenu i dugo sećanje“ ponela jedan metak. Uz kontroverzne zaplete i neobične preokrete, ova ljubavna-rođačko-politička drama zbila se u Beogradu druge polovine 19. veka.

Ime fatalne devojke bilo je Katarina Konstantinović.

Fatalna dama koja je nadživela sve svoje ljubavi

Bračni par nakon toga odlučuje da napusti Srbiju. Katarina i njen suprug boravili su po celoj Austrougarskoj, a u Beograd se vraćaju 1886. godine zbog Bogićevićevog uposlenja u državnoj službi. Mihailo i Katarina kasnije su usvojili devojčicu Delfu Ivanić, koja će postati jedna od najvećih srpskih dobrotvorki. Udadbom po drugi put, međutim, ne prestaju Katarinine izvanbračne afere.

Iako će do kraja nadživeti i drugog zakonitog supruga, fatalna gđa Konstantinović zaljubila se, ni manje ni više, nego u jedog od prijatelja svog sina Vojislava. Iako je bila starija 18 godina, zbog njega je odlučila da napusti supruga.

Postavši razvedenica, više nije imala udobnost života na visokoj nozi. No, mogla je da računa na pomoć svog sina i polusestre Simone Lahovari, u to vreme bogate dvorske dame u službi kraljice Elizabete Rumunske.

Sada već bivši Katarinin suprug Mihailo Bogićević preminuo je u Beogradu 1899. godine. I njega je Katarina nadživela za celu deceniju. 1910. u 62. godini, Katarina Konstantinović preminula je u Nišu. Igrom slučaja, iste godine preminuo je i njen sin Vojislav. On je tada u Nišu bio stacioniran kao vojnik, a fatalna dama Katarina sahranjena je u Beogradu.

Među elitnim društvenim krugovima, ondašnji Beograd je u Anki Obrenović već video svoju femme fatale. Kao bratanica kneza Miloša Obrenovića I, delila je rodbinske veze sa najmoćnijom srpskom porodicom. No, bilo je tu i komplikovanijih veza – pre svega onih vanbračnih, i to sa zetom Obrenovića, trgovcem Jovanom Germanom.

Ipak, Katarina Konstantinović, rođena 1848., bila je zakonito dete iz Ankinog braka s rumunskim spahijom Aleksandom Konstantinovićem. Sa majčine strane, bila je unuka gospodar Jevrema, rođenog brata kneza Miloša.

Nakon što je u desetoj godini ostala bez oca, knez Mihailo je Katarinu i njenu majku često pozivao da borave na Obrenovićevom dvoru. Dve godine kasnije, Mihailo po drugi put postaje srpski knez. Anka je, pak, u to vreme ušla u vanbračnu vezu sa trgovcem Germanom, čija blaženopočivša supruga je inače bila Ankina sestra. Sa Germanom je Anka dobila i vanbračnu kći, a ispostaviće se da će sličnim stopama poći i Katarina.

Nesvakidašnje osvajačke strategije majke Obrenović

Novi-stari vladar, pak, mučio je sopstvene porodične muke. Supruga kneza Mihaila, mađarska grofica Julija Hunjadi de Ketelj, nije mogla Knezu da podari naslednika. Pritom, i srpski narod ju je gledao s podozrenjem, pre svega zbog mađarskog porekla i katoličke vere. Na sve to, Julija se upustila i u vanbračnu aferu sa austrijskim grofom Karlom fon Arenbergom.

No, Katarinina majka je na ovu porodičnu dramu ipak gledala s optimizmom. Kad joj je kći napunila 15 godina, Mihailov brak je već bio u ozbiljnoj krizi. Tada je Anka, vodeći se praktičnim rezonom, razradila čitavu strategiju kako bi Katarina zauzela mesto vladareve supruge.

Jedna stvar joj je u tome posebno išla na ruku:knez Mihailo je, po svemu sudeći, voleo Katarinino društvo. Stoga je Anka svoju kćer mudro savetovala da što češće bude uz njega. No, imala je i pomalo neuobičajene metode: osim „pedagoških ćuški“, Anka je Katarini diktirala ljubavna pisma Mihailu. Činilo se da su se ove tehnike ipak pokazale efikasnim: između Katarine i Mihaila naposletku se rodila prava ljubav, bar do trenutka u kom se (zamalo) nije pretvorila u ljubavni trougao.

Ko je bio profesor kome je Katarina slomila srce?

Damjan Pavlović bio je mladi učitelj fizike koji je, pored svoje logičke i racionalne strane imao i onu romantičnu. Voleo je da beleži stihove, a nije mu trebalo mnogo ni da „padne“ na šarm svoje učenice kojoj je držao privatnu nastavu. Da li je i Katarina njemu uzvraćala simpatije ostalo je do kraja nepoznato. Međutim, opčinjeni profesor ipak je odlučio da joj isprva anonimno prizna ljubav, znajući da spram Kneza nema nikakve šanse.

Svoje nepotpisane stihove objavio je u listu „Vila“. Potom je, nakon jednog predavanja, kleknuo pred Katarinu i priznao joj svoja osećanja. Vrisak iznenađenja koji se začuo iz Katarinine sobe digao je i ostale ukućane na noge. Mladi profesor, zatečen na kolenima u sobi svoje učenice, odmah je isteran iz kuće. Idućeg dana, vest je stigla da je Damjan Pavlović skratio sebi muke pištoljem naslonjenim na čelo.

Slučaj će hteti da gospodin koji je najurio nesrećnog profesora godinama kasnije postane Katarinin suprug. No, valjalo je pre toga mladu damu udati za Kneza.

Nesuđena Knjeginja Obrenović

Anka Obrenović zasigurno je zadovoljno trljala ruke znajući da Mihailo, otkrivši aferu knjeginje Julije, želi da okonča brak i oženi se Katarinom. No, takva odluka bila je još kontroverznija: Katarina je bila kćerka njegove sestre od strica, i kada su o Kneževim namerama doznali političari, sveštenici i običan narod, svi su bili ogorčeni.

Upkos svemu, Mihailo i dvadesetogodišnja Katarina verili su se juna 1868. godine. No, velika ljubav okončaće se i pre no što je iko mogao da pretpostavi. Samo tri dana kasnije, knez Mihailo je ubijen u atentatu na Košutnjaku. Pored buduće knjeginje, tog popodneva su mu društvo pravile i Anka Obrenović i Katarinina baka Tomanija. Mihailo je od ispaljenih metaka stradao na mestu, kao i Anka, koja je pre toga pokušala da se izbori sa napadačima.

Sada već nesuđena knjeginja pogođena je s tri metka. Bežeći kroz šumu okliznula se i pala u jarak, i pitanje je da li bi preživela da nije bilo izvesnog mlekadžije koji ju je pronašao i odvezao do grada. Katarini su lekari uspeli izvaditi dva metka. Treći će u sebi nositi do kraja života.

Prvi zakoniti suprug, a uz to i rođak

Uprkos velikoj (pa i brižljivo planiranoj) ljubavi, Katarina nije dugo očajavala. Nakon Kneževog ubistva prihvatila je udvaranje uvaženog generala, državnika i ministra vojnog Milivoja Petrovića Blaznavca.

No, ni ovaj spoj nije bio lišen komplikovanih rođačkih odnosa. Najpre, Blaznavac je bio jedan od namesnika četrnaestogodišnjeg Milana Obrenovića (inače Katarininog brata od strica), koga je doveo na presto nakon Mihailovog ubistva. Spekulisalo se pored toga i da je Blaznavac zapravo vanbračni sin kneza Miloša – u tom slučaju, bio je polubrat Katarinine majke. Poznanstvo sa Katarininom porodicom, pak, sezalo je do njenih školskih dana.

Štaviše. Milivoj Petrović bio je isti gospodin koji je desetak godina ranije iz Katarinine sobe isterao nesrećno zaljubljenog profesora Pavlovića. Mada je i Blaznavac bio jedan od tadašnjih udvarača, držao se po strani kako ne bi narušio interese države i odnose sa knezom Mihailom. No, nakon Kneževog ubistva ni to više nije bila prepreka.

Samo četiri meseca od tragičnog događaja, Katarina se udala za 24 godine starijeg generala. Kasnije je, kako je pamtila, Blaznavac pokazao i svoju ljubomornu stranu: branio je supruzi da izlazi iz zajedničkog doma. Iz rođačko-bračne veze Katarina je dobila sina Vojislava, dok je mlađa kćerka Milica preminula kao dete.

Ni brak, doduše, nije dugo potrajao. Pet godina kasnije, general Blaznavac iznenada je preminuo od srčane kapi.

Drugi zakoniti suprug, a uz to i rođak

Sa svojih 25 godina, Katarina Konstantinović imala je za sobom udvarača koji je sam sebi skratio muke, verenika koji je ubijen i supruga kog je ubilo slabo srce. A Mihailo Bogićević Ocika bio je još jedan gospodin blizak vlasti. Osim što je bio brat od ujaka Anke Obrenović, uskoro će postati Katarinin drugi zakoniti suprug.

S obzirom na bliske rođačke veze, planirani brak je ponovo naišao na osudu. Znajući da će zbog protivljenja crkve venčanje biti pod velikim znakom pitanja, budući supružnici odlučuju se na pokušaj da nadmudre zakon.

Neimenovani sveštenik dobio je lepu svotu novca kako bi ih tajno venčao. Katarina i Mihailo su potom na zvaničnom dokumentu, umesto njegovog, potpisali nepostojeće ime. Ipak, dotični sveštenik naposletku je pao u ruke zakona i zbog zloupotrebe položaja proveo nekoliko godina iza rešetaka.

Fatalna dama koja je nadživela sve svoje ljubavi

Bračni par nakon toga odlučuje da napusti Srbiju. Katarina i njen suprug boravili su po celoj Austrougarskoj, a u Beograd se vraćaju 1886. godine zbog Bogićevićevog uposlenja u državnoj službi. Mihailo i Katarina kasnije su usvojili devojčicu Delfu Ivanić, koja će postati jedna od najvećih srpskih dobrotvorki. Udadbom po drugi put, međutim, ne prestaju Katarinine izvanbračne afere.

Iako će do kraja nadživeti i drugog zakonitog supruga, fatalna gđa Konstantinović zaljubila se, ni manje ni više, nego u jedog od prijatelja svog sina Vojislava. Iako je bila starija 18 godina, zbog njega je odlučila da napusti supruga.

Postavši razvedenica, više nije imala udobnost života na visokoj nozi. No, mogla je da računa na pomoć svog sina i polusestre Simone Lahovari, u to vreme bogate dvorske dame u službi kraljice Elizabete Rumunske.

Sada već bivši Katarinin suprug Mihailo Bogićević preminuo je u Beogradu 1899. godine. I njega je Katarina nadživela za celu deceniju. 1910. u 62. godini, Katarina Konstantinović preminula je u Nišu. Igrom slučaja, iste godine preminuo je i njen sin Vojislav. On je tada u Nišu bio stacioniran kao vojnik, a fatalna dama Katarina sahranjena je u Beogradu.

Komentari(0)

Loading