NEKADA JE BIO BEZVREDAN, DANAS KOŠTA BOGATSTVO Kolekcionari odlepili za Trabantom, cena otišla u nebesa
Mali istočnonemački automobil Trabant 601, koji se proslavio u vreme pada Berlinskog zida, postao je tražen oldtajmer.
Kako pišu specijalizovani mediji, nastao 1957. godine, Trabant danas ima cenu oko 7.000 evra koliko je potrebno da izdvojite za očuvane modele. Ovo je, smatraju stručnjaci, neverovatan obrt jer je Trabant decenijama unazad bio predmet podsmeha zbog oblaka izduvnih gasova, 23 konjske snage, maksimalne brzine od 100 kilometara na sat i karoserije od plastike. Njegova najsimpatičnija strana bili su i dana su prednja svetla koja mu daju simpatičan izgled.
Najpopularnije vozilo u komunističkim zemljama
Trabant je automobil koji je proizvodila bivša istočnonemačka fabrika automobila. Bio je najčešće vozilo u Istočnoj Nemačkoj, a masovno je izvožen u zemlje komunističkog bloka, ali i van njega, u Holandiju, Grčku, Veliku Britaniju, Belgiju, Jugoslaviju, pa čak i neke zemlje Afrike.
U vreme uvođenja u proizvodnju, glavne prednosti su mu bile solidan prostor za smeštaj četiri odrasle osobe i prtljag u kompaktnoj, lakoj i izdržljivoj karoseriji, brzina i trajnost. Vremenom je u kolektivnoj svesti postao simbol Istočne Evrope.
Iako je automobil bio izuzetno popularan u celom istočnom bloku, u SSSR-u je bio retkost jer faktički nije postojao izvoz u njegove republike. Međutim, tamo gde se pojavio, Trabant je imao veliku popularnost.
Proizvodio se više od 30 godina
Tokom više od trideset godina proizvodnje, automobil je pretrpeo sitne, uglavnom kozmetičke izmene, pa je u odnosu na većinu modela svog vremena postao zastareo i neefikasan. Dvotaktni motor nije imao dovoljnu snagu da odgovori zahtevima vremena i proizvodio je preterane količine izduvnih gasova.
Ipak, u uslovima nedovoljne ponude putničkih vozila i ovakav automobil je bio veoma poželjna imovina u zemljama SEV-a, a oni kojima je odobrena kupovina „trabanta” su nakon uplate čekali i po više godina na isporuku. Zato se „trabant” često navodi kao primer nedostataka planske ekonomije i centralizovanog planiranja.
Model je bio u proizvodnji, bez značajnijih promena skoro 30 godina, i za to vreme je proizvedeno 3.096.099 komada. Časopis „Tajm” je uvrstio „trabant” u svoj spisak 50 najgorih ikada napravljenih automobila, što je možda tačno sa aspekta kritičara sa zapada, ali ne uzima u obzir realnost Istočne Evrope u vreme kada je ovaj automobil bio aktuelan. Pored svojih očiglednih nedostataka, „trabant” je bio jednostavan i jeftin za proizvodnju i održavanje, a za uslove istočnoevropske proizvodnje tog vremena i veoma kvalitetno napravljen. Važio je za svestrano i pouzdano vozilo, a može se videti na putevima i dan danas, decenijama nakon prestanka proizvodnje.
Blic
GENETIKA IMA NEOBIČAN RAZLOG: Zašto bebe "gube" plave oči?
Mnogi roditelji ostaju zatečeni kada plave oči njihove bebe pređu u tamnije nijanse.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Priča o "šokačkim divanima": Kako se nekad provodilo vreme uz muziku i druženje u Vojvodini
U Vojvodini, bogatoj tradiciji i specifičnom načinu života, postoji jedan gotovo zaboravljeni običaj poznat kao „šokački divani“. Ovi divani bili su posebni trenuci opuštanja, druženja i zabave, najčešće uz zvuke tamburice, pesmu i priču koja je spajala ljude u neraskidivo prijateljstvo.
Komentari(0)