Zašto deca plaćaju roditeljske grehove: Evo kako se rešiti pradedovske kletve!
Ima li većeg prokletstva do gledanja sopstvenog deteta kako pati i to zbog vaše lične greške
Ne tako davno čast i obraz su bile dve reči na koje se najviše obraćala pažnja. Stariji su vodili računa da budu primer mlađima, ponavljali im koliko je bitno da sačuvaj čast i obraz porodice, a mladi su sa strahopoštovanjem ispunjavali očekivanja.
Negde uz put zaboravili smo na pradedovsku zakletvu, a čast i obraz smo izbacili iz rečnika ali i iz glave. Tada su počeli da nama se dešavaju "prokletstva" ili "loša sreća", kako često volimo da spomenemo.
Sa svih strana možete da čujete "Zašto se ovo meni dešava? Nikom nisam ništa loše uradio?" Međutim, ne morate vi da uradite ništa loše, dovoljno je da je vaš otac ili deda počinio neki greh, a taj greh se "lomi" na vama.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Vi okajavate grehe vaših otaca.
Predanje kaže da se gresi prenose na četvrto, pa čak i sedmo koleno. U Knjizi Postanja Biblije priča se o tome, kako su Hamov sin Hanan i njegovo potomstvo bili prokleti i nosili prokletstvo za greh koji je počinio Ham.
Prokletstvo je izgovorio Hamov otac Noj, a ne Bog. Sam Noj je “bio čovek pravedan i neporočan u rodu svom” (Post. 6, 9) i imao je tri sina: Sima, Hama i Jafeta, koje je Gospod naredio Noju da povede sa sobom u barku.
Kada se potop završio, Noj je sa sinovima izašao iz barke i prineli su žrtvu Bogu. Gospod je blagoslovio Noja i njegove sinove i obećao da više voda neće služiti za potop radi istrebljenja svega živog. Čak štaviše, interesantno je da je kao znak tog obećanja Gospod napravio dugu.
Noj i njegovi sinovi su bili blagosloveni od Boga. I evo šta se dešava dalje: posle potopa "A Noje poče raditi zemlju i posadi vinograd; i napi se vina opi se, i otkri se nasred šatora svojega. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svojega, i kaza obojici braće svoje na polju. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svojega, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svojega. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin, i reče: proklet da je Hanan i da bude sluga slugama braće svoje!” (Post. 9.20-25).
To jest prokletstvo Hanana za greh oca njegovog, Hama, je izgovorio Noj – to je Nojevo delo. I prokletstvo je bilo upućeno na Hanana, zato što je Ham kako shvatamo bio blagosloven od strane Boga. Noj je to znao i prosto nije mogao da prestupi taj blagoslov. I od njih je sve počelo.
Deca su plaćala za grehe svojih očeva pred Bogom. Međutim Biblija u par navrata navodi: "Ja sudim svima po putevima njegovim“ i "Svako će za svoj greh poginuti!" što znači da pred Bogom ne postoji greh koji se prenosi na decu.
Ali ako se osvrnemo na pojedinca, da li postoji veća kazna za čoveka nego da njegovo dete pati? Ako je neko učinio greh, najveća naplata će biti da njegovo dete okajava njegov greh.
Da bismo izbegli takvu strašnu kaznu, vratimo u porodicu reči čast i obraz. Neka naša deca znaju da je sutra najvažnije da čuvaju čast svoje porodice i da nikada ne okaljaju svoj obraz.
Jedno to može zaštiti našu unučad. A oni koji sa sobom nose teret pradedovske kletve, neka izmole oproštaj od Boga i sa sebe skinu vekovno prokletstvo. U veri je spas.
"Kad sam prvi put ušla u crkvu, bilo mi je čudno" Srpska snajka iz Zambije zbog Srbina Milije prešla u pravoslavlje, a jednu stvar nije mogla da razume
Srpska snajka iz Zambije zbog Čačanina Milije PREŠLA U PRAVOSLAVLJE, pa se pošteno namučila: "Nije mi se sviđalo što u crkvi moram to da radim"
KOME IDE BAKŠIŠ NA KASI: Kad čujete, prestaćete da ga dajete
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari.
Ovo je perje zlata vredno: Mujo iz Novog Pazara čuva najskuplje kokoške na svetu, kod njih je sve crno – i oko, i hober i meso (FOTO)
U miru svoje vikendice kraj Novog Pazara, Mujo Lađar vodi neobičan, ali strastven život uz retku i egzotičnu vrstu živine – ćemani (ayam cemani) kokoške, poznate kao „crna čuda iz Indonezije“. Ovaj penzioner posvetio je slobodno vreme najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu.
Ovaj greh se izjednačava sa ubistvom, a svi ga smatramo bezazlenim: Arhimandrit Stefan otkrio čime se pred Bogom ne treba igrati
U pravoslavlju, brak je sveta tajna – savez muža, žene i Boga. Preljuba je ravna ubistvu, kaže otac Stefan Vučković, i nosi kaznu od 20 godina odvajanja od pričešća.
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Komentari(1)
U veri je spas ? Ne bih reko , možeš da veruješ kolko god želiš ako ispašta neko zbog tuđi greh , džaba mu sve, to se može reći, božje pravde NEMA.