LEŠINARI SE VRAĆAJU 11 beloglavih supova primećeno na području Stare Planine
Iz Društva su ukazali da se rast populacije lešinara u Bugarskoj primećuje i u istočnoj Srbiji gde su sve češći preleti ovih vrsta pre svega preko Stare planine, mesta gde su se u prošlosti gnezdili
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je danas da je na području Stare planine zabeleženo prisustvo 11 beloglavih supova (Gyps fulvus), najveće ptice u Srbiji čija se celokupna populacija gnezdi isključivo na jugozapadu zemlje, uz ocenu da je to izuzetna vest za bioraznolikost zemlje.Zabeležena je i jedna jedinka crnog strvinara (Aegypius monachus), vrste lešinara koja se u Srbiji već više od pola veka vodi kao regionalno iščezla.
Kako je navedeno, zahvaljujući višedecenijskom radu ornitologa iz Bugarske i Španije, u susednoj Bugarskoj je višestruko povećana populacija beloglavog supa, smanjeno je opadanje populacije bele kanje (Neophron percnopterus), dok je u prirodu vraćen crni stvinar koji se uveliko gnezdi u prirodi, od čega jedan par na svega nekoliko kilometara od granice sa Srbijom.
Iz Društva su ukazali da se rast populacije lešinara u Bugarskoj primećuje i u istočnoj Srbiji gde su sve češći preleti ovih vrsta pre svega preko Stare planine, mesta gde su se u prošlosti gnezdili. Podseća se da je populacija lešina drastično opala na teritoriji bivše Jugoslavije šezdesetih godina prošlog veka, kao rezultat organizovanih trovanja vukova i da do danas nisu sanirane sve posledice tih aktivnosti.
"Brojnost beloglavih supova je poslednjih dvadesetak godina u porastu zahvaljujući veštačkim hranilištima, te sada u Srbiji imamo stotinak parova. Međutim, vrsta koja je nekada bila široko rasprostranjena sada ima gnezdeće parove samo u jugozapadnom delu Srbije", kazao je ornitolog društva Slobodan Marković.
Dodao je da se populacija crnog strvinara nije oporavila i već 60 godina se ne gnezdi u Srbiji.
"Verovatnoća da se to desi u sledećih par godina je velika, jer su kolege iz Bugarske odradile veći deo posla time što su pustili jedinke ove vrste u divljinu", rekao je Marković.
Kako bi se zadržali lešinare na ovom području potrebno je, kako je naglasio, da se obezbede povoljniji uslovi, pre svega na Staroj Planini u vidu veštačkih platformi za gnežđenje, formiranjem hranilišta manjih kapaciteta, kao i aktivnim radom na sprečavanju trovanja.
"U Srbiji se godišnje proizvede više od 250.000 tona animalnog otpada, te je samo pitanje dobre volje i organizacije da se formira nekoliko manjih hranilišta u istočnoj Srbiji koja bi sa sigurnošću privukla beloglave supove i crne strvinare, a verovatno bi ih zadržala i na gnežđenju", dodao je Marković.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije aktivno radi na zaštiti lešinara u Srbiji u saradnji sa Fondacijom za zaštitu lešinara (VCF), zajedno sa partnerskim organizacijama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke i Severne Makedonije, a sve u okviru projekta Balkan DETOX LIFE, koji ima za cilj da smanji trovanja divljih životinja i značajno smanji smrtnost lešinara kao najosetljivijih životinja na trovanje.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)