Razumemo ih mnogo više nego što mislimo: Studija potvrđuje da ljudi prepoznaju gestove majmuna
Najnovija studija sugeriše da je naša sposobnost razumevanja velikih majmuna mnogo veća nego što se prvobitno mislilo.
JEDNA od glavnih ljudskih karakteristika jeste svesna komunikacija tokom koje jedni drugima pokušavamo da prenesemo određene poruke. Ona se retko može naći i kod drugih vrsta. Međutim, ovako nešto nije moglo da se razvije preko noći, ili makar ne tako brzo. Mnogo verovatnije je da su ovakav vid komunikacije koristili i naši daleki rođaci.
Zato ne čudi da i moderne vrste majmuna koriste gesikulaciju kako bi se sporazumeli sa drugim pripadnicima svoje zajednice. Ono što još više iznenađuje - a što su potvrdili rezultati najnovije studije objavljene u PLOS Biology, jeste da i odrasli ljudi u velikom procentu razumeju ovakve gestove.
Autorke rada dr Kirsti Grejem i dr Ketrin Hobajter sa Univerziteta Sent Endrjuz, su do ovog otkrića došle nakon što su analizirale podatke dobijene od 5.656 učesnika koji su učestvovali u onlajn igrici. Igra je bila koncipirana tako da učesnici na osnovu 20 video snimaka šimpanzi i bonobo majmuna, otkriju šta gestovi koji oni pokazuju na njima znače.
Ispostavilo se da učesnici izuzetno dobro tumače ovaj "jezik", i da pritom uopšte nije bitno da li su informacije o kontekstu date ili ne. Pod ovim se podrazumeva objašnjenje u vidu teksta u kome se navodi šta su majmuni radili neposredno pre izvođenja gesta. Prosečna stopa uspeha je iznosila 57 posto, odnosno 52 posto u slučajevima kada kontekst nije bio dostupan.
"Gestovi i vokalizacije su verovatno zajedno evoluirali u savremeni ljudski gest i ljudski jezik kakvim ga poznajemo danas", objasnila je Grejem. Ipak, mnogi i dalje navode da je potrebno još sličnih istraživanja kako bi se konačno potvrdilo da li je ovo razumevanje povezano ili je možda rezultat sličnih tela, društvenih ciljeva i sposobnosti da se ova značenja uopšte i shvate.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)