Razumemo ih mnogo više nego što mislimo: Studija potvrđuje da ljudi prepoznaju gestove majmuna
Najnovija studija sugeriše da je naša sposobnost razumevanja velikih majmuna mnogo veća nego što se prvobitno mislilo.
JEDNA od glavnih ljudskih karakteristika jeste svesna komunikacija tokom koje jedni drugima pokušavamo da prenesemo određene poruke. Ona se retko može naći i kod drugih vrsta. Međutim, ovako nešto nije moglo da se razvije preko noći, ili makar ne tako brzo. Mnogo verovatnije je da su ovakav vid komunikacije koristili i naši daleki rođaci.
Zato ne čudi da i moderne vrste majmuna koriste gesikulaciju kako bi se sporazumeli sa drugim pripadnicima svoje zajednice. Ono što još više iznenađuje - a što su potvrdili rezultati najnovije studije objavljene u PLOS Biology, jeste da i odrasli ljudi u velikom procentu razumeju ovakve gestove.
Autorke rada dr Kirsti Grejem i dr Ketrin Hobajter sa Univerziteta Sent Endrjuz, su do ovog otkrića došle nakon što su analizirale podatke dobijene od 5.656 učesnika koji su učestvovali u onlajn igrici. Igra je bila koncipirana tako da učesnici na osnovu 20 video snimaka šimpanzi i bonobo majmuna, otkriju šta gestovi koji oni pokazuju na njima znače.
Ispostavilo se da učesnici izuzetno dobro tumače ovaj "jezik", i da pritom uopšte nije bitno da li su informacije o kontekstu date ili ne. Pod ovim se podrazumeva objašnjenje u vidu teksta u kome se navodi šta su majmuni radili neposredno pre izvođenja gesta. Prosečna stopa uspeha je iznosila 57 posto, odnosno 52 posto u slučajevima kada kontekst nije bio dostupan.
"Gestovi i vokalizacije su verovatno zajedno evoluirali u savremeni ljudski gest i ljudski jezik kakvim ga poznajemo danas", objasnila je Grejem. Ipak, mnogi i dalje navode da je potrebno još sličnih istraživanja kako bi se konačno potvrdilo da li je ovo razumevanje povezano ili je možda rezultat sličnih tela, društvenih ciljeva i sposobnosti da se ova značenja uopšte i shvate.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Komentari(0)