NE MOŽETE NI DA ZAMISLITE OD ČEGA JE OVA KUĆA, ALI MILIVOJE JE NI NA NULI NE GREJE! I nikad ne kreči, ne može da se zapali, a na grejanju uštedi, ne pitaj
Unutra je kao vila, ali ne privlači ni glodare, ni insekte i ne može da se zapali.
Naizgled obična stambena zgrada, međutim, porodična kuća novsadskog penzionera Milivoja Pejina izgrađena je od ekoloških i energetski efikasnih materijala, jedino su temelj i stubovi od armiranog betona, jer tako mora po propisima.
“Osnovni materijali koji ulaze u ovu kuću su trska, slama, negašeni kreč i blato. Nema cementa i gvožđa. Ustvari, ima ih u temelju, ali sam ja bio prinuđen da to prihvatim”, objašnjava novosadski penzioner i vlasnik kuće Milivoj Pejin.
Najveća prednost kuće su zidovi koji su ispunjeni energetski efikasnim blokovima od presovane slame, a primera radi, u izgradnji je utrošeno 500 takvih blokova koji vrede svega 50 dinara po komadu, tako je govorio penzioner Milivoje za RTV, sada već više od decenije.
“Svi zidovi sa unutrašnje strane su isprskani živim krečom, a on je i mašinski ubačen u bale slame. Kreč je ušao 6 cemntimetra u balu i sada ga ne možete razbiti ni čekiće jer je tvrd kao kamen. Ne možete ni ekser da zakucate”. objašnjava Pejin.
Inače stručnjaci poručuju da je naučno dokazano da blokovi od slame, mešani sa krečom i blatom, ne privlače glodare i insekte, i ne mogu da se zapale.
Vojvođanska polja obiluju dobrim izolatorima poput slame i žute ilovače, naši preci su ih decenijama koristili za gradnju, a mi smo se ipak okrenuli manje efikasnim savremenim materijalima.
“Mislim da dolazi do neke nove revizije, kada počinjemo ponovo da koristimo te klasične materijale koji imaju ne samo ekološku prednost nego i zdravstvenu”, kazao je tada prof. dr Slobodan Krnjetin sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
U našoj zemlji, osim predrasuda ljudi, postoji i nedostatak znanja projektanata i izvođača radova o gradnji kuća od slame i sličnih materijala, a nedostaje i standardizacija takve vrste gradnje, kakva na primer postoji u Francuskoj ili Novom Zelandu.
Deceniju kasnije, Milivoje ima i patent!
Devedesetogodišnjak izumeo je patent za uštedu energije i grejač za vodu. „Električni grejač konduktor 3.6” može da zagreva prostor jednoiposobnog stana od 50 kvadrata. Njegova maksimalna potrošnja iznosi 22 kilovata za 24 časa.
Električni grejač za zagrevanje vazduha sa direktnom kontrolom temperature grejača, koji troši manje struje za zagrevanje vazduha u prostoriji u odnosu na klasične grejalice, patentirani je izum Milivoja Pejina, penzionisanog saobraćajnog inženjera i pronalazača iz Novog Sada, objavila je Politika pre okruglo 20 dana.
Cela ova priča oko pronalaska utoliko je zanimljivija ako se zna da iza patenta stoji devedesetogodišnjak koji penzionerske dane provodi u dobro izolovanoj vikendici od slame i blata u Sremskoj Kamenici.
(RTV/Vertigo/U našem ataru 413/)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
U ovom selu Srbi su kovali oružje za BORBU PROTIV TURAKA: Štitkovo danas čuva mnoge tajne srpske istorije
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
OVOM DOGAĐAJU U MANASTIRU TUMANE PRISUSTVUJE VIŠE OD 30.000 LJUDI: "Toga dana Sveti Zosim učini jedno od najvećih čuda u godini"!
Prvi sačuvani zapisi o manastiru Tumane potiču iz 16. veka. Osnovan je u vreme pre Kosovskog boja kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije.
Komentari(0)