POTREBNO VAM JE SAMO DVORIŠTE Uzgajanje ovog cveta u Srbiji donosi 850.000 dinara
U našoj zemlji se ne uzgaja dovoljno, a potražnja je velika
Proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji sve je aktuelnija i zanimljiva proizvođačima, a ove godine, kako saznajemo iz raznih udruženja za proizvodnju lekovitog bilja - vlada prava pomama za gajenjem belog sleza.
Uzgoj belog sleza aktuelan je pre svega, zbog dobre zarade. Ova biljka je deficitarna na tržištu Srbije, pa nema problema sa plasmanom.
Mnogo ručnog rada
Možda vas zanima:
NE POSTOJI KORISNIJI CVET 10 razloga zašto ga morate imati bašti, nećete pogrešiti
Zbog ovoga baštovani prosto obožavaju ovo cveće a kada vidite koje sve benefite donose obožavaćete ih i vi.
Vreme je za prolećnu baštu: Koje lale cvetaju od marta do juna
Prolećna bašta bez lala – jednostavno nezamislivo! Zahvaljujući mnoštvu sorti ima ih tokom celog proleća, a bogatstvo oblika cvetova daje im dodatnu draž. Kod Crispa lala latice izgledaju kao da su u fronclama.
Možda vas zanima:
NE POSTOJI KORISNIJI CVET 10 razloga zašto ga morate imati bašti, nećete pogrešiti
Zbog ovoga baštovani prosto obožavaju ovo cveće a kada vidite koje sve benefite donose obožavaćete ih i vi.
Vreme je za prolećnu baštu: Koje lale cvetaju od marta do juna
Prolećna bašta bez lala – jednostavno nezamislivo! Zahvaljujući mnoštvu sorti ima ih tokom celog proleća, a bogatstvo oblika cvetova daje im dodatnu draž. Kod Crispa lala latice izgledaju kao da su u fronclama.
Možda vas zanima:
NE POSTOJI KORISNIJI CVET 10 razloga zašto ga morate imati bašti, nećete pogrešiti
Zbog ovoga baštovani prosto obožavaju ovo cveće a kada vidite koje sve benefite donose obožavaćete ih i vi.
Vreme je za prolećnu baštu: Koje lale cvetaju od marta do juna
Prolećna bašta bez lala – jednostavno nezamislivo! Zahvaljujući mnoštvu sorti ima ih tokom celog proleća, a bogatstvo oblika cvetova daje im dodatnu draž. Kod Crispa lala latice izgledaju kao da su u fronclama.
Malo je proizvođača koji mogu da ga gaje na velikim površinama, jer iako mu je cena odlična, ove godine se kretala oko 850 dinara za kilogram, problem je veliki posao i ručni rad.
"Ni kod jedne biljne kulture, odnosno lekovitog bilja, nema više rada, ali nema ni više zarade. U prozvodnji nema mnogo posla, tu je zastupljen uglavnom mašinski rad, ali kad dođe do finalne pripreme i ljuštenja, tu ima ručnog rada, jer ne postoji mašina koja bi mogla mašinski da ga oljušti", kaže Zoran Tomić, jedan od velikih proizvođača tog lekovitog bilja iz Bavaništa za Agroklub.rs.
On preporučuje da se beli slez gaji porodično, na gazdinstvima, koja ne raspolažu velikim površinama. Dovoljno je pola hektara do hektar. Otkupljuju ga firme koje se bave otkupom lekovitog bilja, pakovanjem, daljom distribucijom, prodajom, kao što su brojne radnje zdrave hrane.
Kamilice možete da uberete i do tri i po tone, dok belog sleza jedan radnik može da uradi dnevno četiri do pet kilograma suve kocke.
Shutterstock
Razmnožavanje belog sleza
Beli slez se proizvodi na dva načina: generatitivno i vegetativno. Generativno je razmnožavanje putem semena, a vegetativno putem korena, odnosno deljenjem korena. Ukoliko se opredelite za vegetativnu proizvodnju, onda se materijalu koji se izvadi na jesen odsecaju glave. Te glave se dele na dva tri ili četiri dela, u zavisnosti od veličine ili potencijala same biljke.
"Generativni put je preko proizvodnje rasada. Vi možete u junu da posejete seme belog sleza u hladnim lejama i do oktobra taj rasad stigne. On se zatim vadi i stavlja na određeno mesto na plantaži, gde će biti narednih godinu dana do sledećeg oktobra kada se vadi i kada opet postoji mogućnost za ponavljanje ciklusa", objašnjava Tomić i dodaje da se beli slez ponekad mora zaštititi od zelenog buvača koji napada njegov list.
Proces proizvodnje kockica za čaj
Koren koji je izvađen pere se u mašini za pranje, a onda se ide na čišćenje malih repića, a to se sve radi ručno. Sitne žilice sa korena bi morale da se odstrane, kako bi se pristupilo sto lakšem ljuštenju epitela na korenu.
"Kada se sve to završi, dolazi do paranja tog oljuštenog korena u šipke, koje su širine otprilike jedan puta jedan centimetar. Sve se to radi ručno, para se nožem, a postoji i alat kojim se seku kocke belog sleza, te tako one konačno budu dimenzija jedan kubni centimetar. To se zatim suši i dolazi do proizvodnje suve kocke koja se koristi za čajeve", objašnjava Zoran ceo proces proizvodnje.
Beli slez zahteva mnogo ručnog rada, ali se isplati
On je sve učinio da sebi olakša, te je čak napravio priručne mašine i alatke, koje mu mogu olakšati ceo posao.
"Kad ispitujete neki posao on vam sam pokaže kako treba da radite. Nešto malo čujete, pročitate na internetu a i sami vidite, dođete do zaključka", priča Tomić.
Milan Nikolić iz Ostojićeva takođe se bavi ovom proizvodnjom, a donosi i računicu:
"Može oko 4.000 evra po jutru (oko 58 ari) da se zaradi. Ali imate tu troškove. Ostane vam čisto oko 3.000 evra ako sami radite i ne koristite pomoć radnika. Što se tiče mene, ja imam svoje seme, pa tu nemam trošak. Inače, ni seme nije skupo, košta oko 6.000 dinara/kilogram", kaže Nikolić.
Za jutro sleza potrebno je dva kilograma semena. Seje se na razmak od 50 centimetara. Za beli slez je važno da zemljište bude rastresito - najbolje glina ili peskovito zemljiste. Seme bi trebalo da se seje plitko, tri do četiri centimetara, kako bi dobilo vlagu. Najbolje vreme je krajem marta. Potrebno je okopavati, u zavisnosti od trave.
U zavisnosti od toga gde se finalni proizvod plasira zavisi i njegova zaštita. Ako se beli slez gaji u konvencionalnom sistemu, onda se koriste standardni insekticidi, koji se koriste i za krompir. Međutim, isprska se najviše do dva puta.
Milan kaže da se sadnjom semena više dobija:
"Seme se sadi gušće pa je i rod gušći. Dobar slez i dobar rod bi bio da dobijete 300 do 400 grama belog sleza po jednoj biljci, odnosno 1.000 kilograma po hektaru", zaključuje Nikolić.
Računica je prosta - ako imate hektar zemlje, i dobijete 1.000 kilograma biljke, čija je cena 850 dinara po kilogramu, što iznosi čak 850.000 dinara po sezoni!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Nudim svoju glavu i molim da budem streljana ja": Ženi koja je svojim životom branila Dražu, život je loše vratio
Danas, u vreme kada su informacije dostupne na svakom koraku i kada nas samo klik deli od mnogih znanja i novih svetova ipak neki velikani naše istorije i zanimljivi događaji za koje bi mnogi trebalo da znaju - ostaju skriveni.
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
Bio je najbogatiji Srbin kog je venčao kralj, a skončao jezivo u crkvi: Njegova žena da bi preživela "prosila" na pijaci
Na pomen prezimena Dunđerski mnogi prvo pomisle na tragičnu ljubavnu priču Lenke i Laze Kostića.
Evo kako da se ponašate ukoliko se sretnete sa medvedom: Jedan postupak može biti koban
Brojnost populacije u samom nacionalnom parku Tara je oko 60-70 medveda, ali procena je da u Srbiji ima oko 120 jedinki
Negovala bolesnog muža, a bila ljubavnica srpskom kralju koji je pravio najveće skandale: Kad je izgustirao, zaveo njenu sestru i terao je da ostavi muža i decu
Malo ko zna da su Milan Obrenović i Dženi Džerom imali romansu koja se burno završila, te je čuveni Srbin zaveo i njenu sestru u koju je bio zaljubljen do ušiju!
Komentari(0)