POSLEDNJI BEOGRADSKI ŠEŠIRDŽIJA Balkanska ulica skriva lokal gde se i dan-danas šeširi prave ručno!
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
Šešir je nekada bio neizostavni deo odevanja, dok je danas to više stvar mode. Iako stari zanati postepeno izumiru, poslednji beogradski šeširdžija uvek ima pune ruke posla. Goran Milošević i njegova supruga Vera su peta generacija šeširdžija.
Vera i Goran Milošević počeli su da se bave pravljenjem šešira pre 17 godina i za „Alo!“ su ispričali kako je to izgledalo.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
– Moj početak je bio smešan i zanimljiv. Zapravo, iako sam imao pomoć dobrih majstora, koji su me učili zanatu, dosta sam učio samostalno kako se prave šeširi. Znao sam često kod kuće da param stare kape, da bih video kako treba iznutra da se postave. Koliko sam samo šešira uništio da bih naučio. To su velika volja, želja i ljubav, jer sam učio na svojim greškama i zbog svoje radoznalosti. Sada kad uzmem materijal u ruke, već znam šta od njega može da se napravi – priseća se Goran i dodaje da u Srbiji ne postoji nijedan kurs niti škola u kojoj se može naučiti kako se prave šeširi.
Pošto se svaki detalj koji je potreban za šešir pravi ručno, treba dva dana da bi se jedan napravio. Kako šeširdžija ističe, potrebno je da se materijali iseku, pripreme, da se svaki deo tkanine kroji posebno, a svaka faza ima svoj proces.
– Ja lično mogu desetak šešira dnevno da uradim, kad mi je sve spremljeno. Da ih iskalupiram, isečem obode, stavim željene trake, a sve to za nekih sedam sati rada. Desilo se kad sam radio i po 15 komada. Pošto svaka faza ima neki svoj proces, mi smo se rasporedili tako da svako ima svoj deo u kom je najbolji – objašnjava majstor i dodaje da su im u radnju dolazili i bivši predsednici i gradonačelnici, ministri, advokati i sudije, glumci.
Verin čukundeda pravio je kape i uniforme još na na dvoru kralja Aleksandra.
– Radnju, koja je danas svima poznata u Balkanskoj ulici, otvorio je moj deda Radoslav Stefanović 1950. Međutim, i pre nje imali smo radnju u istoj ulici koju je osnovao moj pradeda. Čak se i čukundeda Borivoje bavio ovim zanatom. On je bio referent na dvoru kralja Aleksandra, gde je šio kape i uniforme. Od njega smo svi nasledili znanje i zanat – priča ponosno Vera i dodaje da bi volela da i njeno troje dece nastavi porodičnu tradiciju.
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
Iako je izbor modela šešira veoma širok, Goran kaže da ipak najviše voli kada im u radnju dođe mušterija koja bi želela šešir po svom nacrtu. Ekipa „Alo!“ je baš imala priliku da u proizvodnji vidi kako mušterije predlažu ideje za model šešira.
Veri Milošević je posebno drago što se moda nošenja šešira vraća, kao i to što su sada žene češće mušterije nego muškarci.
– Devojke uglavnom najviše traže „moskovljanke“, to su kapice koje su nekada nosili muškarci. Meni lično je to vrlo interesantno, jer od malih nogu gledam kako se tržište i moda menjaju. Ovaj zanat treba voleti, ali je potrebno i mnogo truda i upornosti. Naravno, lakše je ako ste umetnička duša. Može da se radi mehanički, ali na samoj kapi se oseti i vidi kada vi nju uradite s ljubavlju i pažnjom, kada je sve na svom mestu. Meni je svaka kapica umetničko delo za sebe, jer je unikat – kaže Vera za „Alo!“.
Osim što je zanat porodična tradicija, Miloševići čuvaju svoje radnike, toliko da kod njih radi već četvrta generacija jedne familije.
– Gospodin Aleksandar kod nas radi već 40 godina. On je radio sa Veričinim dedom, a njegova majka i njegov deda radili su kod nas. Veoma nam je drago što nam se pridružio i njegov sin. Mi ne puštamo svoje radnike, jer je vrlo teško naći kvalitetne majstore, sa kojima može da se radi – kaže šaljivo Goran Milošević.
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)