PINTER, ČEŠLJAR, SAMARDŽIJA... Nekada je rad njihovih ruku bio izuzetno cenjen, a danas se gotovo niko ne bavi ovim starim zanatima
Da li ste nekda čuli za ova zanimanja.
BAČVAR
Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve, kace i kačice. Pored termina „bačvar“ koristi se još i „pinter“ (ponegde i „pintor“) i „kačar“. Pinter je verovatno povezan sa anglosaksonskom merom za zapreminu tj. tečnost pinta, a kačar za reč „kaca“.
Burad, bačve, kace i kačice su posude u kojima se drže vino, rakija, pivo (burad, bačve) ili sir, kajmak, kupus, turšija (kaca i kačice).
Možda vas zanima:
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
PRVI OBLAKODER U NAŠOJ PRESTONICI Svima poznata "Beograđanka" a ovo je njeno pravo ime
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Možda vas zanima:
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
PRVI OBLAKODER U NAŠOJ PRESTONICI Svima poznata "Beograđanka" a ovo je njeno pravo ime
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Možda vas zanima:
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
PRVI OBLAKODER U NAŠOJ PRESTONICI Svima poznata "Beograđanka" a ovo je njeno pravo ime
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
MUTAVDŽIJA
To je „pletilja“ ili tkač koji se bavio tkanjem seoskih torbica od kozje dlake, a u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača ili rakija kad je seljak odlazio da radi na njivi ili deca u školu. U nekim delovima Srbije (npr. užički kraj) ta torbica se zove „šarenica“. Svaki kraj je imao svoju boju, tj. svoju kombinaciju boja, kao znak raspoznavanja.
Smatra se da su Turci doneli mutavdžijski zanat na Balkan u Bugasku, u Srbiju, na Kosovo i Metohiju, i u Bosnu i Hercegovinu.
ČEŠLJAR
Češljarski zanat u Srbiji kao jedan od nastarijih veoma teških, prljavih i mukotrpnih zanata koji je nastao još u praistoriji, počeo je da se razvija, i to u dosta skromnom obliku, tek nakon oslobođenja Srbije od Osmanskog carstva s kraja 19. veka. Po popisu varoških zanatlija i pomoćnika po okruzima u Srbiji od 1. decembra 1890. godine, samo u vranjskom i pirotskom okrugu bio je po jedan preduzimač češljar bez pomoćnika.
Do kraja treće decenije 20. veka češljari u Srbiji su izrađivali isključivo dvoredne češljeve, zvane „vašljivci“, jer su osim za češljanje, korišćeni i za iščešljavanje vaši iz kose. Tridesetih godina započeta je proizvodnja jednorednih muških češljeva sa sitnim, krupnim i kombinovanim zupcima, a od 1941. češljari proizvode češljeve sa drškom, šnale za kosu, kašike za cipele i češljeve za stoku od metala i drveta. Neretko su od kuvane bukovine, za potrebe seoskog stanovništva, pravili i drvene češljeve (zvane „vašljivci“).
SAMARDŽIJA
Samardžija (sedlar, remenar, sarač) je zanatlija specijalizovan za obradu kože i gume. Pre svega sedla, kajase, opasače, futrole za vatreno oružje, fišeklije za lovce, novčanike, bičeve. Ovaj zanat spada u kožarske zanate. Saračka roba se može kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naročito kada je pazarni dan.
Samardžija je izrađivao proizvode ručno, a alati koje koristi su mnogobrojni i podrazumevaju saračko šilo i iglu kojom se ručno ušiva, zatim mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa, stege i prese. U početku su samardžije sami prerađivali i pripremali kožu, zatim su je nabavljali od vargi, a na posletku su počeli da koriste fabrički obrađenu kožu.
Gde je grob Draže Mihailovića? Misterija stara osam decenija ne prestaje da intrigira
Dragoljub Draža Mihailović bio je čuveni četnički vojvoda koga su posle Drugog svetskog rata streljali komunisti.
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
Ovo je prva stvar koju đavo govori kad uđe u čoveka, nikako to ne izgovarajte: Otac Predrag upozorava
Otac Predrag Popović poznat je kao neko čije se reči, razmišljanja i stavovi veoma cene i sa pažnjom razmatraju među vernicima, ali i brojnim poštovaocima njegovog lika i misli koje rado deli sa pratiocima i prijateljima na Fejsbuku i Jutjubu.
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Komentari(0)