PINTER, ČEŠLJAR, SAMARDŽIJA... Nekada je rad njihovih ruku bio izuzetno cenjen, a danas se gotovo niko ne bavi ovim starim zanatima

M. M.

14:04

Zanimljivosti 0

Da li ste nekda čuli za ova zanimanja.

PINTER, ČEŠLJAR, SAMARDŽIJA... Nekada je rad njihovih ruku bio izuzetno cenjen, a danas se gotovo niko ne bavi ovim starim zanatima
Shutterstock

BAČVAR

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve, kace i kačice. Pored termina „bačvar“ koristi se još i „pinter“ (ponegde i „pintor“) i „kačar“. Pinter je verovatno povezan sa anglosaksonskom merom za zapreminu tj. tečnost pinta, a kačar za reč „kaca“.

Burad, bačve, kace i kačice su posude u kojima se drže vino, rakija, pivo (burad, bačve) ili sir, kajmak, kupus, turšija (kaca i kačice).

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

MUTAVDŽIJA

To je „pletilja“ ili tkač koji se bavio tkanjem seoskih torbica od kozje dlake, a u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača ili rakija kad je seljak odlazio da radi na njivi ili deca u školu. U nekim delovima Srbije (npr. užički kraj) ta torbica se zove „šarenica“. Svaki kraj je imao svoju boju, tj. svoju kombinaciju boja, kao znak raspoznavanja.

Smatra se da su Turci doneli mutavdžijski zanat na Balkan u Bugasku, u Srbiju, na Kosovo i Metohiju, i u Bosnu i Hercegovinu.

ČEŠLJAR

Češljarski zanat u Srbiji kao jedan od nastarijih veoma teških, prljavih i mukotrpnih zanata koji je nastao još u praistoriji, počeo je da se razvija, i to u dosta skromnom obliku, tek nakon oslobođenja Srbije od Osmanskog carstva s kraja 19. veka. Po popisu varoških zanatlija i pomoćnika po okruzima u Srbiji od 1. decembra 1890. godine, samo u vranjskom i pirotskom okrugu bio je po jedan preduzimač češljar bez pomoćnika.

Do kraja treće decenije 20. veka češljari u Srbiji su izrađivali isključivo dvoredne češljeve, zvane „vašljivci“, jer su osim za češljanje, korišćeni i za iščešljavanje vaši iz kose. Tridesetih godina započeta je proizvodnja jednorednih muških češljeva sa sitnim, krupnim i kombinovanim zupcima, a od 1941. češljari proizvode češljeve sa drškom, šnale za kosu, kašike za cipele i češljeve za stoku od metala i drveta. Neretko su od kuvane bukovine, za potrebe seoskog stanovništva, pravili i drvene češljeve (zvane „vašljivci“).

SAMARDŽIJA

Samardžija (sedlar, remenar, sarač) je zanatlija specijalizovan za obradu kože i gume. Pre svega sedla, kajase, opasače, futrole za vatreno oružje, fišeklije za lovce, novčanike, bičeve. Ovaj zanat spada u kožarske zanate. Saračka roba se može kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naročito kada je pazarni dan.

Samardžija je izrađivao proizvode ručno, a alati koje koristi su mnogobrojni i podrazumevaju saračko šilo i iglu kojom se ručno ušiva, zatim mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa, stege i prese. U početku su samardžije sami prerađivali i pripremali kožu, zatim su je nabavljali od vargi, a na posletku su počeli da koriste fabrički obrađenu kožu. 

Tagovi:
stari zanati zanimljivosti tradicionalni zanati lepote srbije

Komentari(0)

Loading