PODRUČJE IDEALNO ZA VINOGORJE U jednom trenutku grožđe u Beloj crkvi i Vršcu određivalo cenu vina u Evropi (FOTO/VIDEO)
Bela Crkva, gradić sa četiri imena i nemačkim nasleđem.
Tragovi baroknog sjaja provincijalne panonske varoši Bela Crkva, gradić na samom jugoistoku Vojvodine, poput mnogih drugih vojvođanskih gradova, svojevremeno se dičila sa čak četiri imena — osim srpskog naziva, u zvaničnim dokumentima stajalo je i Fehertemplom (1355—1459), Weisskirchen (1717—1872) i Biserica Alba, Bela Crkva od 1918. g. što su imena grada na mađarskom, nemačkom, rumunskom i srpskom jeziku.
Stacionirane austrijske trupe su shvatile još u 18. veku da je Bela Crkva područje idealno za vinogorje. Nalazi se na toj paraleli koja se nalazi preko cele Evrope, gde se nalaze čuveni vinogradi i u Francuskoj i u Španiji i u Italiji, tako da su ovde i u Vršcu počeli da podižu prve vinograde.
Na žalost ovde više skoro ni ne postoji vinogradarstvo, ali postoje dva podataka koja kažu da je u jednom trenutku grožđe u Beloj crkvi i Vršcu određivalo cenu vina u Evropi. Berza u Beču očekivala je da čuje kako je rodilo grožđe u Beloj crkvi i Vršcu i na osnovu toga cena vina je rasla i padala.
A oko 1920. godine sa belocrkvanske železničke stanice otpremljeno je skoro 6 miliona litara vina iz Bele crkve.
Privreda
Grad Bela Crkva kao kulturni, privredni i politički centar ovog područja osnovan je Weisskirchen 1717. godine. Pre svega, bio je kulturni centar predodređen za razvoj vinogradarstva. Godine 1926. 70% stanovništva Južnog Banata bavilo se vinogradarstvom.
Voćarstvo i zemljoradnja bili su intenzivno razvijani. Vino, rakija, liker i konjak bili su proizvodi koji su se izvozili po celoj Evropi. Upravo je struktura podneblja stvorila uslove da Banat u XX-veku postane najveći proizvođač svilenih buba.
Početkom XX veka pored grada je bilo zasađeno preko deset hiljada lanaca vinograda, a proizvodilo se 50 do 60 hiljada hektolitara vina. Većina tih vinograda je iskrčena posle 1945. godine, sa dolaskom novih stanovnika, te je danas vinogradarstvo tek sporedna privredna grana.
U Beloj Crkvi je 1876. godine bilo pet fabrika svile, uspešno su radile i fabrike cigle i crepa, konjaka i likera, parna strugara, fabrika prehrambenih proizvoda, kože, mlinska industrija, majdana za bagerovanje šljunka, tri fabrike sodne vode, štamparije i veštačko gradinarstvo. Razvijalo se cvećarstvo, a već 1931. godine u Beloj Crkvi je radilo 349 zanatskih udruženja, a bilo je i 392 radnje.
Izvor: vikipedija
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)