NAŠI PRECI SU NEKADA OVAKO ČUVALI HRANU Prvi frižideri nastali su 30-tih godina 19. veka, ali su tek u prvoj polovini 20. veka masovnije ušli u domaćinstva (VIDEO/FOTO)
U eri bez struje i prvih frižidera, u srpskim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap”. Hrana se zakopavala u zemlju, posebno u zimskom periodu, da ne bi smrzla. Preko zemlje se stavljala šašina od kukuruza, kao izolacija, ali i kao orijentacija kada napadaju veliki snegovi – da se lakše nađe trap. Oni su uglavnom korišćeni za čuvanje voća i povrća.
Da li ste ikada pomislili kako se nekada davno čuvala hrana?
Iako je frižider tu, desiće se da nema mesta na primer za piće. Možda ima izvor hladan, leden, ali podaleko od kuće, jezera nema, leda nema. Šta da radimo?
Nađete neku dedinu staru kacu za “džibru”, napunite je hladnom izvorskom vodom, ubacite nekoliko povećih komada leda i napravite sebi frižider. Ako nas pitate, mnogo dobar izum, koji često uzimamo zdravo za gotovo.
Shutterstock/Bure za džibru od rakije
Kako su ljudi živeli bez frižidera?
Pričamo o vremenu pre pojave struje, frižidera ili leda. Koliko toga uzimamo zdravo za gotovo, a ljudi su praktično donedavno čuvali svu hranu bez frižidera. Prvi frižideri nastali su 30-tih godina 19. veka, ali su tek u prvoj polovini 20. veka masovnije ušli u domaćinstva.
Na koji su onda način ljudi uspevali da bez frižidera očuvaju hranu nekoliko dana ili čak meseci?
Zimi nije bilo tako teško – neke od opcija su čuvanje hrane u zaleđenom jezeru ili prirodnom ledu u zimskom periodu. To, složićete se, i nije neki problem. Prava muka je pitanje šta su radili kad dođe vrućina a prirodnog leda nema?
Shutterstock/Ledene kocke
Konzerviranje je staro 14.000 godina
Prve tehnike konzervisanja hrane datiraju još 12.000 pre naše ere. Hrana kao što je meso, riba, voće, povrće se sušila na suncu, a za konzerviranje ljudi su koristili so. U nekim delovima sveta su koristili posebnu vrstu kamenja kojima su trljali meso I na taj način produžavali njegovu svežinu. Nedavna istraživanja su pokazala da postoji poseban tip stena koje u sebi prirodno sadrže nitrite i so i da su se tim trljanjem nitriti prenosili na meso, što je produžavalo njegovu svežinu i trajnost.
Shutterstock/Kamen nitrata
U našim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap”, hrana se zakopavala u zemlju, posebno u zimskom periodu da ne bi smrzla. Preko zemlje se stavljala šašina od kukuruza, kao izolacija ali i kao orijentacija kada napadaju veliki snegovi – da se lakše nađe trap. Oni su uglavnom korišćeni za čuvanje voća i povrća.
Printscreen/Youtube/Šaš kukuruzna
U vodonosnim predelima, ljudi su u bunarima zidali od kamena male ćelije koje su imale prirodno hlađenje od dubine i od hladne vode iz bunara. To je “glumilo” frižider. Među ostalim tehnikama, poznato je, a i danas se koristi sušenje na suncu, dimu, ili potapanje u mast, kad je bilo masti.
Takođe, pomoću hladne izvorske vode u drvenim buradima i kacama čuvala se hrana svežom.
Shutterstock/Bure za čuvanje hrane svežom
Vikend predlog – piknik uz snalaženje bez frižidera
Iako se danas ne može zamisliti domaćinstvo bez frižidera, i dalje postoje situacije u kojima se postupci naših predaka mogu koristiti za čuvanje hrane od kvarenja.
Ne znate nikada kada ćete biti primorani da otkrijete svoju inventivnost u pravljenju priručnog frižidera. Zato je naš predlog da ovog vikenda organizujete piknik, daleko od civilizacije. Eto prilike da uključite vijuge, nađete rešenja, budete inventivni i uživate u odličnoj hrani i dobrom društvu.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)