NAŠI PRECI SU NEKADA OVAKO ČUVALI HRANU Prvi frižideri nastali su 30-tih godina 19. veka, ali su tek u prvoj polovini 20. veka masovnije ušli u domaćinstva (VIDEO/FOTO)
U eri bez struje i prvih frižidera, u srpskim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap”. Hrana se zakopavala u zemlju, posebno u zimskom periodu, da ne bi smrzla. Preko zemlje se stavljala šašina od kukuruza, kao izolacija, ali i kao orijentacija kada napadaju veliki snegovi – da se lakše nađe trap. Oni su uglavnom korišćeni za čuvanje voća i povrća.
Da li ste ikada pomislili kako se nekada davno čuvala hrana?
Iako je frižider tu, desiće se da nema mesta na primer za piće. Možda ima izvor hladan, leden, ali podaleko od kuće, jezera nema, leda nema. Šta da radimo?
Nađete neku dedinu staru kacu za “džibru”, napunite je hladnom izvorskom vodom, ubacite nekoliko povećih komada leda i napravite sebi frižider. Ako nas pitate, mnogo dobar izum, koji često uzimamo zdravo za gotovo.
Shutterstock/Bure za džibru od rakije
Kako su ljudi živeli bez frižidera?
Pričamo o vremenu pre pojave struje, frižidera ili leda. Koliko toga uzimamo zdravo za gotovo, a ljudi su praktično donedavno čuvali svu hranu bez frižidera. Prvi frižideri nastali su 30-tih godina 19. veka, ali su tek u prvoj polovini 20. veka masovnije ušli u domaćinstva.
Na koji su onda način ljudi uspevali da bez frižidera očuvaju hranu nekoliko dana ili čak meseci?
Zimi nije bilo tako teško – neke od opcija su čuvanje hrane u zaleđenom jezeru ili prirodnom ledu u zimskom periodu. To, složićete se, i nije neki problem. Prava muka je pitanje šta su radili kad dođe vrućina a prirodnog leda nema?
Shutterstock/Ledene kocke
Konzerviranje je staro 14.000 godina
Prve tehnike konzervisanja hrane datiraju još 12.000 pre naše ere. Hrana kao što je meso, riba, voće, povrće se sušila na suncu, a za konzerviranje ljudi su koristili so. U nekim delovima sveta su koristili posebnu vrstu kamenja kojima su trljali meso I na taj način produžavali njegovu svežinu. Nedavna istraživanja su pokazala da postoji poseban tip stena koje u sebi prirodno sadrže nitrite i so i da su se tim trljanjem nitriti prenosili na meso, što je produžavalo njegovu svežinu i trajnost.
Shutterstock/Kamen nitrata
U našim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap”, hrana se zakopavala u zemlju, posebno u zimskom periodu da ne bi smrzla. Preko zemlje se stavljala šašina od kukuruza, kao izolacija ali i kao orijentacija kada napadaju veliki snegovi – da se lakše nađe trap. Oni su uglavnom korišćeni za čuvanje voća i povrća.
Printscreen/Youtube/Šaš kukuruzna
U vodonosnim predelima, ljudi su u bunarima zidali od kamena male ćelije koje su imale prirodno hlađenje od dubine i od hladne vode iz bunara. To je “glumilo” frižider. Među ostalim tehnikama, poznato je, a i danas se koristi sušenje na suncu, dimu, ili potapanje u mast, kad je bilo masti.
Takođe, pomoću hladne izvorske vode u drvenim buradima i kacama čuvala se hrana svežom.
Shutterstock/Bure za čuvanje hrane svežom
Vikend predlog – piknik uz snalaženje bez frižidera
Iako se danas ne može zamisliti domaćinstvo bez frižidera, i dalje postoje situacije u kojima se postupci naših predaka mogu koristiti za čuvanje hrane od kvarenja.
Ne znate nikada kada ćete biti primorani da otkrijete svoju inventivnost u pravljenju priručnog frižidera. Zato je naš predlog da ovog vikenda organizujete piknik, daleko od civilizacije. Eto prilike da uključite vijuge, nađete rešenja, budete inventivni i uživate u odličnoj hrani i dobrom društvu.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)