STARI BROD JE "TITANIK" ZA KOJI NIKO NE ZNA Iako je u Drini podavljeno više ljudi nego u Atlantskom okeanu, ova grobnica skoro nikom nije poznata (VIDEO)

Lepote Srbije

17:30

Zanimljivosti 0

U mestu Stari Brod u Višegradu podignut je spomen-kompleks u znak sećanja na stravični zločin iz II svetskog rata koji se desio u proleće 1942, kada je na ovom mestu ubijeno preko 6.000 Srba.

STARI BROD JE "TITANIK" ZA KOJI NIKO NE ZNA Iako je u Drini podavljeno više ljudi nego u Atlantskom okeanu, ova grobnica skoro nikom nije poznata (VIDEO)
Printscreen/Youtube/Zaboravljenikorijeni

U ustaškoj ofanzivi, kojom je komandovao pukovnik Jure Francetić, srpski civili sa područja Sarajeva, Pala, Olova, Sokoca, Kladnja, Han Pijeska, Rogatice i Višegrada bežali su prema Srbiji. Zbog blokade mosta u Višegradu od strane Italijana nije bio moguć prelaz preko višegradske ćuprije, te su se kolone izbeglog naroda kretale prema selima Miloševići i Stari Brod, kako bi tu skelom prešli u Srbiju.

STARI BROD JE Printscreen/Youtube/Zaboravljenikorijeni
 

 

Na tom nepristupačnom terenu sačekale su ih ustaše i na najbrutalniji način ubijali, mučili, silovali žene i bacali u Drinu. O ovom zločinu se ćutalo više od pola veka. Tek 2008. godine u Starom Brodu je postavljeno spomen-obeležje stradalima, 2014. osveštana je spomen-kapela, a 2019. izgrađen je i osveštan spomen-muzej.

STARI BROD JE Printscreen/Youtube/IvanaŽigon
 

U Spomen-muzeju Stari Brod postavljeno je 27 skulptura sa 39 likova, koje simbolizuju zbeg i ulazak srpskih majki sa decom u naručju u nabujalu reku Drinu. Idejno rešenje muzeja uradio je arhitekta Novica Motika iz Zvornika, a donatori izgradnje muzeja bili su Miodrag Davidović Daka i Spasoje Albijanić. U unutrašnjosti muzeja nalaze se malobrojne sačuvane fotografije zločina iz 1942, kao i spisak s imenima stradalih. Jedan od specifičnih detalja muzeja je i staklena konzola napravljena iznad Drine, dužine šest koraka, koja simbolički predstavlja put stradanja, svaki korak nad vodom predstavlja hiljadu stradalih.

U Višegradu je ljudskost jednog mašinovođe spasla mnogo ljudi. Vojin Nikitović, mašinovođa parnog voza u sumrak 10. avgusta, pazeći da ne privuče pažnju stražara, daje uputstva nekolicini poznanika, da, kada padne mrak, što više ljudi smeste u kompoziciju na sedmom koloseku. Pet stotina putnika Vojinovog voza je tako izbeglo pokolj. Bila je to gotovo neverovatna - izbeglička, železnička i junačka epizoda. Po oslobođenju, o njoj se, ipak, prestalo govoriti. Ili je, barem jedan deo - onaj o spasavanju izbeglica, prikriven. Ostalim srpskim izbeglicama koje su dospele u Stari Brod i Miloševiće, uglavnom nije bilo spasa. Cele porodice, pre zaustavljanja krvavog pira, našle su smrt u hladnoj Drini, kako živi ne bi pali u ruke dželatima.

Najmasovnije ubijanje je izvršeno 22. marta 1942. godine, ali su ubijanja trajala i do početka maja 1942. Po izjavama svedoka, deo naroda su od ubijanja spasili Nemci i nedićevci.

Izvor: visegradturizam, rts

Komentari(0)

Loading