ONE SU NA SVET DONOSILE I PODIZALE JUNAKE Ne smemo nikako i nikada da zaboravimo vekovna žrtvovanja i stradanja srpskih majki!
Zahvaljujući njoj, kuca srce svakoga od nas.
One su spremale, ispraćale, zeble od brige, one su istrajavale u molitvama, one su oplakivale, tugovale i radovale se, one su se o kući i domaćinstvu starale, one su brinule o nejači i bolesnima, one su na svet donosile i podizale junake. Nema ljubavi za Otadžbinom bez majki i baba.
25. oktobra 1918. godine oslobođen je Čačak.
„Kad smo u oslobodilačkom jurišu stigli do mog Čačka, to je ogroman doček bio. Tu su venci, tu je cveće, tu su deca, tu su isćerali i vina i rakije, piva i jela, sve sa uzvicima—’Dobrodošli naši oslobodioci’. Tu smo se ulogorili, zauzeli staru kasarnu i po gradu i okolini uspostavili logore. I to se pročulo sve do moje majke. Moja majka je jedinog sina imala, mene jednoga i jedva je čekala da me vidi kao jarko sunce. Kad me je viđela u novoj uniformi na ulici, ona je tako pala na moje grudi i dugo nije mogla uopšte da se povrati. Ni meni nikako nije bilo lako i zajedno sa majkom zaplakah. Dugo se nismo rastajali iz zagrljaja. U Čačku smo bili jedno izvesno vreme, odatle smo prešli u Bosnu, iz Bosne u Srem i pobili smo naše zastave više Sombora“.
—Solunac Milan Žujović, Čačak
Pesma „Pukni zoro“ baš zbog svojih snažnih stihova u srce pogađa svakog od nas potomaka ovih div junaka.
„Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi„.
Komentari(0)