SRBI U GINISOVOJ KNJIZI Neverovatni rekordi naših sunarodnika
Od plivača preko najduže pletenice do najvećeg bika.
Prvi Srbin koji se našao u Ginisovoj knjizi rekorda bio je Demetrijus Filipović koji je 1955. godine bio treći najstariji čovek na planeti, a imao je 110 godina. Od tada su stranice knjige rekorda popunjavali mnogi Srbi, a ovo su najimpresivniji rekordi koje su oni postigli.
Ljudski magnet
Dalibor Jovanović je Ginisove rekorde obarao čak 26 puta i to u 11 kategorija. Neki od Ginisovih rekorda koje je oborio su: najviše kašika balansiranih na licu, 31, potom, najviše kockica poravnatih i postavljenih na isti broj vezanih očiju – 29, zatim, najbrže vreme da se deset kockica stave na broj jedan vezanih očiju, to je uspeo za 6,84 sekunde, onda da najbrže organizuje šahovski set u timu dvoje i to 37, 30 sekunde.
Možda vas zanima:
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
PRVI OBLAKODER U NAŠOJ PRESTONICI Svima poznata "Beograđanka" a ovo je njeno pravo ime
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Možda vas zanima:
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
PRVI OBLAKODER U NAŠOJ PRESTONICI Svima poznata "Beograđanka" a ovo je njeno pravo ime
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Možda vas zanima:
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
PRVI OBLAKODER U NAŠOJ PRESTONICI Svima poznata "Beograđanka" a ovo je njeno pravo ime
Beograđanka je poslovni soliter u centru Beograda, nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove (opština Vračar). Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata.
Najduža kika
Nikola Kulezić, fizer iz Šapca, upisao se u knjig rekorda napravivši pletenicu dugu čak 820 metara, tešku preko 70 kilograma. Za učvršćivanje kike na glavi Ivane Knežević bilo mu je potrebno 10 sati.
Od Užica do Londona
Milutin Milutinović iz Užica uspeo je da peške stigne od Užica do Londona i pred Ginisovom komisijom na stadionu Linford Kristi ostvari životni san. Milutinu je trebalo 62 dana da stigne do Londona. Za to vreme, on je smršao 12 kilograma.
Dva uzastopna rekorda
Vojislav Mijić, Šapčanin, prvi Ginisov rekord je oborio plivajući od Sremske Mitrovice do Beograda 1992. godine. Tada je stazu od 139 km preplivao za 36,5 časova. Sledeće, 1993. godine, usled rata u Jugoslaviji, preplivao je od Vukovara do Beograda165 km za 23 časa i 56 minuta, čime je postavio novi Ginisov rekord.
Grdosija od dve tone
Milovan Mijatović, stočar iz Mionice kod Valjeva, u Ginisovu knjigu rekorda je ušao tako što je 2003. godine odgajio natežeg bika na svetu, zvanog Ferdinand. Ferdinand je bio težak 2100 kg i time je oborio rekord koji je proteklih 100 godina držao jedan bik iz Meksika.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)