TRAGEDIJA DUNAVSKOG TITANIKA: Te 1952. godine dogodila se najveća rečna nesreća na ovim prostorima (VIDEO)
Svakog 9. septembra Beograđani se sećaju najveće mirnodopske rečne nesreće na ovim prostorima kada je u talasima Save i Dunava, između Velikog ratnog ostrva i Kule Nebojše potonuo putnički brod “Niš” odnoseći sa sobom živote desetina ljudi.
Brod „Niš" je svakodnevno prevozio putnika od Zemuna do Beograda. Budući da se Sava tada mogla preći autobusom preko Železničkog mosta ili preko pontonskog mosta, koji je otvaran na svaka dva sata, interesovanje za ovu brodsku liniju je bilo veliko.
Tog kobnog dana, prodato je 106 karata u jednom smeru, a dosta putnika je imalo dnevne i mesečne karte. Kako je kapacitet broda bio 60 putnika, kapetan Ferdinand Nobilo je dobio dozvolu da isplovi ranije, kako ga novi putnici ne bi dodatno opteretili.
.
Do ušća Save u Dunav, brod je plovio normalno. Međutim, tada je pod naletom vetra brzine od 100km na čas, upao u vrtlog i time dodatno naslutio nesreću. Brod je potonuo u 13.12 časova, svega pet minuta pošto je isplovio, a na dnu Dunava se našao za svega tri minuta.
.
Pošto su se putnici sklonili od kiše u brodski salon, kapetan je lomio prozore i izvlačio ih sa ostalim članovima posade, a potom su lomili brodske daske i bacali u vodu, kako bi se nesrećnici držali dok ne stigne pomoć. Vlasnici čamaca su pritekli u pomoć i izvukli jedan broj putnika.
.
U 15 časova su na mesto nesreće stigli lekari VMA, zatim Aleksandar Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova NR Srbije i Jovan Veselinov.
.
Do 19.30 časova, izvučena je i posednja žrtva. Vlada FNRJ je proglasila trodnevnu žalost, a ova nesreća je bila povod za ukidanje rečnog saobraćaja između Zemuna i Beograda.
.
Brod je skoro neoštećen izvučen iz Dunava, dizalicom „Soča". Nakon remonta, plovio je pod imenom „Senta" između Smedereva i Kovina, do 1956. godine. Kasnije je isečen u „Brodoremontu" u Pančevu.
Izvor: kulturni.beograd
LEGENDA O SMRTI DESPOTA STEFANA Na rame mu je sletela ptičica...
Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
KORA KROMPIRA Bacamo je, a ima mnogo korisnih namena, kozmetičkih i drugih, pročitajte kojih, oduševiće vas!
Kora krompira ne predstavlja samo otpad koji nam ostaje nakon čišćenja. Budući da je bogata vlaknima i da sadrži vitamine B i C, gvožđe, kalcijum i kalijum, kao i druge hranljive materije, široki spektar primene kore od krompira je neizostavan.
KANTARION Zlatne boje i ZLATA VREDAN, mnoge su zdravstvene koristi ove biljke, evo koje
Kantarion (Hypericum perforatum) je široko rasprostranjena višegodišnja zeljasta biljka koja raste na suvim brežuljcima, sunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu, kao i na rubovima šuma. Najviše uspeva u predelima umerene i suptropske klime širom Evrope, Azije i Severne Amerike.
Samo zalijte vaše biljke ovakvom vodom i gledajte čudo: Bujaće kao nikada pre!
Zalivanje kućnih biljaka mineralnom vodom: Da li je to dobra ideja?
PRIVLAČI SREĆU I BLAGOSTANJE, A LEGENDA KAŽE DA JE NASTAO OD ISUSOVIH SUZA: Ovaj raskošni cvet treba da ima svaka kuća!
Vodi poreklo iz jugozapadne Azije, zovu ga još i kraljevski i bogorodičin cvet, a veruj se da privlači veliku sreću
Komentari(0)