TRAGEDIJA DUNAVSKOG TITANIKA: Te 1952. godine dogodila se najveća rečna nesreća na ovim prostorima (VIDEO)
Svakog 9. septembra Beograđani se sećaju najveće mirnodopske rečne nesreće na ovim prostorima kada je u talasima Save i Dunava, između Velikog ratnog ostrva i Kule Nebojše potonuo putnički brod “Niš” odnoseći sa sobom živote desetina ljudi.
Brod „Niš" je svakodnevno prevozio putnika od Zemuna do Beograda. Budući da se Sava tada mogla preći autobusom preko Železničkog mosta ili preko pontonskog mosta, koji je otvaran na svaka dva sata, interesovanje za ovu brodsku liniju je bilo veliko.
Tog kobnog dana, prodato je 106 karata u jednom smeru, a dosta putnika je imalo dnevne i mesečne karte. Kako je kapacitet broda bio 60 putnika, kapetan Ferdinand Nobilo je dobio dozvolu da isplovi ranije, kako ga novi putnici ne bi dodatno opteretili.
.
Do ušća Save u Dunav, brod je plovio normalno. Međutim, tada je pod naletom vetra brzine od 100km na čas, upao u vrtlog i time dodatno naslutio nesreću. Brod je potonuo u 13.12 časova, svega pet minuta pošto je isplovio, a na dnu Dunava se našao za svega tri minuta.
.
Pošto su se putnici sklonili od kiše u brodski salon, kapetan je lomio prozore i izvlačio ih sa ostalim članovima posade, a potom su lomili brodske daske i bacali u vodu, kako bi se nesrećnici držali dok ne stigne pomoć. Vlasnici čamaca su pritekli u pomoć i izvukli jedan broj putnika.
.
U 15 časova su na mesto nesreće stigli lekari VMA, zatim Aleksandar Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova NR Srbije i Jovan Veselinov.
.
Do 19.30 časova, izvučena je i posednja žrtva. Vlada FNRJ je proglasila trodnevnu žalost, a ova nesreća je bila povod za ukidanje rečnog saobraćaja između Zemuna i Beograda.
.
Brod je skoro neoštećen izvučen iz Dunava, dizalicom „Soča". Nakon remonta, plovio je pod imenom „Senta" između Smedereva i Kovina, do 1956. godine. Kasnije je isečen u „Brodoremontu" u Pančevu.
Izvor: kulturni.beograd
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)