Mnogi strani narodi čak ne mogu da shvate, kada uče srpski, šta je kafana, a šta kafić, i nikako im nije jasno kako mi imamo i kafić i restoran, i pab tzv. pivnicu, i noćne klubove i kafee, a svejedno se od svih izdvaja – kafana. To je najteže shvatiti nekom strancu koji dolazi upoznati srpsku kulturu i učiti srpski jezik. Naći pandan u svojoj kulturi i jeziku za ovu najstariju kulturno-sociološku tekovinu – njeno veličanstvo KAFANU.
Prva kafana je otvorena u Beogradu, 1522. godine na Dorćolu. Nakon što su Turci 1521. osvojili Beograd donevši sa sobom ovaj običaj ispijanja kafe na javnom mestu. U kafani se služila isključivo kafa. Kroz vreme, lokalno stanovništvo je svesrdno prihvatilo ovaj običaj i uskoro je kafana imala mnogo važniji značaj od onog prvobitnog, ona je postala središte kulturnih, političkih i svih društvenih dešavanja. Kafana je često bila mesto gde se odaju tajne, gde se razmenjuju poverljive informacije, gde se pišu pesme i stvaraju novi književni pravci, gde se proslavljaju slikari, gde su se održavale prve bioskopske projekcije ili neka pozorišna dela. Ukratko, kafana je postala mesto gde počinje život.
Takav život, kod Srba je otpočeo 1522. godine, čitav jedan vek pre ostatka Evrope. Vremenom su kafane postale ozbiljne istitucije koje su propisivale svoja pravila. U vreme kneza Miloša Obrenovića kafana je bila mesto u kome je zabranjeno da se puši, psuje i pljuje.
Kafane su kroz istoriju Srbije postajale veoma važna mesta i često su bile baš one te koje su posedovale najnovije izume ili najpopularnije predmete, kao što je recimo bilijarski sto, koji je prvi bilijarski sto ikada u Srbiji, a bio je u kafani Znak pitanja u Beogradu. Po dolasku struje u svet, prva sijalica svetlela je upravo u kafani Hamburg takođe u Beogradu, a prvi telefon posedovala je kafana Tri lista.
U jednoj beogradskoj kafani zakuvan je i Veliki rat.
Komentari (0)