IZUVATI SE ILI NE PITANJE JE SAD Šta kaže bonton, a šta običaj?
Skidanje cipela u kući domaćina nije samo stvar udobnosti, već i znak poštovanja doma u koji se ulazi

U mnogim srpskim domovima i danas važi pravilo da se gosti pre ulaska najpre izuju.
Međutim, postoje domaćini koji insistiraju na tome da je izuvanje sasvim nepotrebno izgovarajući se time kako nemaju dovoljno kućnih papuča, a nemaju ni tepihe, pa će parket lako obrisati itd. Bilo kako bilo, svaki domaćin ima svoje pravilo, a sigurno smo svi bar jednom u životu bili u neprijatnoj situaciji da ne znamo treba li se izuti ili ne, pa čekamo reakciju domaćice da nam kaže šta nam je činiti.
"Izuti se ili ne" staro je pitanje u Srbiji.
Možda vas zanima:

OVA PRAVILA TREBA STROGO POŠTOVATI Ovo je spisak svih praznika koje slavimo u junu, Srbi se posebno raduju zbog dva
Vernici se posebno raduju prazniku Trojice i Vidovdanu.

DANAS SLAVIMO SVETOG MUČENIKA HRISANTA I DARIJU Jednu stvar nikako nemojte raditi na ovaj dan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog mučenika Hrisanta i Dariju
Možda vas zanima:

OVA PRAVILA TREBA STROGO POŠTOVATI Ovo je spisak svih praznika koje slavimo u junu, Srbi se posebno raduju zbog dva
Vernici se posebno raduju prazniku Trojice i Vidovdanu.

DANAS SLAVIMO SVETOG MUČENIKA HRISANTA I DARIJU Jednu stvar nikako nemojte raditi na ovaj dan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog mučenika Hrisanta i Dariju
Možda vas zanima:

OVA PRAVILA TREBA STROGO POŠTOVATI Ovo je spisak svih praznika koje slavimo u junu, Srbi se posebno raduju zbog dva
Vernici se posebno raduju prazniku Trojice i Vidovdanu.

DANAS SLAVIMO SVETOG MUČENIKA HRISANTA I DARIJU Jednu stvar nikako nemojte raditi na ovaj dan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog mučenika Hrisanta i Dariju
Skidanje cipela u kući domaćina nije samo stvar udobnosti, već i znak poštovanja doma u koji se ulazi. Tako na Bliskom ili Dalekom istoku gosti koji se ne izuvaju smatraju se nepristojnim. Osim toga, narodi na Dalekom istoku veruju da je veoma kulturno izuti se i pred vratima ostaviti brige i teškoće u cipelama. U Japanu bi neizuvanje cipela pred vratima takođe značilo nepoštovanje domaćina, a ova praksa nije strana ni nekim skandinasvkim zemljama. Sa druge strane u Londonu, Berlinu, Rimu apsolutno je nezamislivo da izujete cipele i bosi šetate po nečijem stanu.
U Srbiji su, međutim, mišljenja o ovome podeljena. Izuvanje se poštuje prvenstveno zbog higijene, ali bonton onda nalaže domaćinu da obezbedi dovoljan broj papuča za goste. Većina ljudi smatra da je izuvanje obuće zadiranje u privatnost i atak na dostojanstvo. Neko je gadljiv da šeta bos po tuđim podovima, a nekome je neprijatno da se izuje strepeći od raznih miomirisa nakon celodnevne šetnje u cipelama.

U svečanim prilikama kao što su slave, rođendani ili druga veća kućna okupljanja, od zvanica se ne očekuje da se izuju. Uz svilenu haljinu ili belu košulju nekako ne ide izuvanje i oblačenje isuviše malih ili povećih papuča sa plišanom kucom koja plazi jezik na zvanicu preko puta. Ali, ulaziti u nečiji dom sa jako zaprljanim cipelama je krajnja neosetljivost i nekultura. Dilema “izuti se ili ne” najlakše se razrešava onda ako niste prvi gost na proslavi – ukoliko vidite gomilu obuće u hodniku znate šta vam je činiti. Još jedan slučaj kada ove dileme nema i kada se treba izuti jeste kišni ili zimski dan, kada se obuća nakupi blatom, a nije u redu da se voda i blato ostavljaju po nečijem stanu.
Mišljenje da se ne treba izuvati pred vratima domaćina potiče od vremena kada su se gosti primali u salonima i prostorijama koje su bile namenjene isključivo za to. Takve prostorije obično nisu bile opremljene tepisima i bile su namenjene okupljanju velikog broja gostiju, ali bliske osobe koje su primane u „intimne“ delove kuće su ipak morale da se izuvaju.
Ako se posmatra sa strane higijene, izuvanje je neophodno, bez obzira o čijoj se kući radi – tuđoj ili svojoj. Po rečima infektologa izuvanje obuće sa medicinskog aspekta je apsolutno opravdano. Na đonovima je najveća koncentracija svih vrsta mikroorganizama, delova insekata i nečistoće. U cipelama ne bi trebalo ulaziti u spavaće sobe, a posebno ne u dečiju. Prašina sa poda je infektivna i alergena, posebno ugrožava sasvim malu decu koja još nisu prohodala i osobe koje boluju od astme. Bakterija ešerihija koli samo je jedna u nizu patogena koji se mogu preneti gaženjem u obući po stanu.
Gledajući bonton, izuvanje možda i nije po pravilima naše kulture, ali je možda ipak bolje zaobići pravilo lepog ponašanja i misliti na zdravlje.
Izvor: espreso

ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.

BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.

ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)