Veruje se da je Dušan Silni imao još jedno dete: Dok mu je sin skončao neslavno, evo šta se desilo misterioznoj princezi
Manastir Visoki Dečani kriju najveća tajna srednjovekovne Srbije, ko je bila misteriozna Srpska princeza Teodora
Zvanična istorija zabeležila je da je najpoznatiji srpski srednjovekovni vladar, car Dušan imao samo jedno dete – sina Uroša koji ga je nasledio, ali koji nije uspeo da sačuva očevu veliku državu koja se ubrzo posle Dušanove smrti raspala. Ipak, jedna freska u manastiru Visoki Dečani možda krije jednu drugačiju verziju istorije – da li je moguće da je Dušan Silni imao još jedno dete?!
Dušan Nemanjić je bio najveći srpski srednjovekovni vladar. Državu je proširio do neslućenih granica, doneo legendarni zakonik i učvrstio vlast na teritoriji koja je sezala na čak tri mora. Ipak, posle smrti cara Dušana, njegovo veliko carstvo počelo je da se rastače.
Car Uroš nije posedovao očevu odlučnost i srčanost, pa nije uspeo da sačuva državu. U narodu je ostao upamćen kao Uroš Nejaki.
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Zašto najveći sprski vladar nije proglašen za sveca: Gresi koje crkva nije oprostila Dušanu Silnom!
Jedan od svega nekoliko sprskih vladara koji nisu kanonizovani
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Zašto najveći sprski vladar nije proglašen za sveca: Gresi koje crkva nije oprostila Dušanu Silnom!
Jedan od svega nekoliko sprskih vladara koji nisu kanonizovani
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Zašto najveći sprski vladar nije proglašen za sveca: Gresi koje crkva nije oprostila Dušanu Silnom!
Jedan od svega nekoliko sprskih vladara koji nisu kanonizovani
Dug niz srpskih vladara iz dinastije Nemanjić sa njim se prekinuo. Ipak, freska u jednom manastiru i zapisi jednog istoričara pričaju drugačiju priču! Da li je moguće da su car Dušan i carica Jelena imali još jedno dete?
Na zidu manastira Visoki Dečani nalazi se freska koja godinama zadaje muke istoričarima. Na njoj su prikazani carica Jelena, njen sin – mladi carević Uroš, ali i još jedna nepoznata figura, viša (starija?) od Uroša, ali svakako još mlada. Nepoznata osoba na glavi jedina nema venac, a natpis pored nje je u celosti uništen tako da ju je nemoguće identifikovati.
Ipak, činjenica da je oslikana pored carice i carevića govori o njenom visokom poreklu. Drugi dokaz je odelo ukrašeno dvoglavim orlovima, simbolom Nemanjića. Smatra se da je freska nastala pre jeseni 1343. godine.
Pojedini istoričari veruju da je misteriozna figura zapravo princeza – izgubljena ćerka cara Dušana. Ako je postojala, zvala se Teodora, isto kao Dušanova majka. Ipak, ima i onih koji poriču ovu tvrdnju.
Prema našoj istorijografiji ta druga figura pored Uroša je Simeon Siniša, polubrat cara Dušana. Ipak, ovo ne odgovara onome što je prikazano na fresci. Razlika u godinama između Uroša i Simeona Siniše je velika, oko 12 ili 13 godina. Uroš je rođen 1337. godine, a Simeon Siniša 1326. Kada se gleda ta freska, razlika u starosti između figura je mnogo manja – kaže Aleksandar Tešić, književnik i autor serijala o Milošu Obiliću u kome se kao jedan od likova pominje Teodora, Uroševa starija sestra i prvo dete cara Dušana.
Tešić ističe da njegova književna Teodora nije fiktivni lik. Osim freske, ključan dokaz mu predstavlja i zapis Nićifora Grigora, veoma uglednog vizantijskog istoričara čija se dela i zapisi smatraju veoma kvalitetnim štivom za proučavanje istorije, a koji pominje ćerku cara Dušana. Na sve to, Grigor je bio savremenik srpskog cara.
Ko je onda bila Teodora i kakva je bila njena sudbina?
vikipedija
Nićifor Grigora u svom delu „Romejska istorija” detaljno opisuje epizodu pokušaja udaje ćerke cara Dušana za jednog od sinova turskog sultana Orhana 1351. godine. Njemu je upućeno srpsko poslanstvo sa predlogom o rodbinskom povezivanju, a sultan je, prema Grigoru "primivši radosno ovo poslanstvo, poslao i potvrdu ugovora kao i poslanike da potvrde brak". Na ovaj način, Dušan bi obezbedio bar privremen mir sa Turcima. Carevu ćerku Nićifor nije spomenuo tek uzgred!
On je opisao ceo događaj i ne vidim zašto bi ga izmislio. U to vreme je Dušan bio u sukobu sa Jovanom Kantakuzinom, vizantijskim regentom. Onda se Jovan uplašio da će mu Dušan preoteti savezništvo sa Turcima jer je udaja značila savezništvo.
Tako je Kantakuzin poslao vojsku da presretne tursko poslanstvo i pobio ih, čime je ovaj pokušaj povezivanja propao – objašnjava Aleksandar Tešić. Ipak, Tešić navodi da postoji mogućnost da su ovi pregovori nastavljeni i da su krunisani sklapanjem braka između Dušanove ćerke i samog sultana Orhana.
Car Dušan iznenada je umro 1355. godine, a 1361. ista sudbina je zadesila i sultana Orhana. Teodori se, negde među mnogobrojnim ženama "kuće suza" gde su upućivane žene i naložnice starog sultana, tada gubi trag.
Misteriju predstavlja činjenica da ostali istorijski spisi princezu Teodoru ne pominju. Nićifor Grigora važi za neosporni autoritet u naučnim krugovima, ali pojedini istoričari ipak osporavaju njegov rad. Interesantno, samo kada je u pitanju deo sa Teodorom.
A Uroš je lišen svake moći i uticaja, sam i zaboravljen od svih, nedugo nakon Maričke bitke umro, 2. ili 4. decembra 1371. Kako i pod kojim uslovima nije poznato. Bile su mu samo 33 (ili 34) godine. Hroničari onog doba zapisali su: “Njegovom smrću skonča se Carstvo srpsko, jer on beše sedmi i poslednji vladar iz roda Nemanjina“.
Mošti Svetog cara Uroša V Srpskog danas počivaju u manastiru Jazak na Fruškoj gori. Srpska pravoslavna crkva kao njegov dan obeležava 15. decembra. Ovo je krsna slava mnogih srpskih domova, ali i manastira Jazak, istoimenog sela, kao i pogona Jazak vode – prirodno dobre izvorske vode.
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Najkontroverzniji srpski vladar oženio monahinju: Milutin navukao bes sopstvenog naroda, a onda se umešala i crkva
Kralj Stefan Uroš II Milutin ušao je u istoriju i po braku sa monahinjom Jelisavetom Arpad, ćerkom ugarskog kralja. Ovaj skandal izazvao je osudu Crkve i ostao jedinstven u srpskoj istoriji.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
ONI VLADAJU SVETOM I SVI SE BOJE NJIHOVOG MAČA, A PRVI U REDU JE SRBIN! Viteški red zmaja okupio je vladare Srbije
Priča o jednom veoma moćnom redu...
Komentari(0)