SELO U VOJVODINI IZ KOGA MLADI NE BEŽE Ima li perspektive za mlade poljoprivrednike
I dok mladi iz drugih pograničnih mesta u Vojvodini za boljim poslom odlaze van naše granice, u selu pesnika Đure Jakšića ostaju, vide perspektivu u poljoprivredi.
U vojvođanskim selima, posebno onim udaljenim od gradova, u proteklih pet decenija prepolovljen je broj stanovnika. Ali, ne i u Novoj Crnji. Ta opština je pronašla rešenje kako da zadrži mlade.
Na samom ulazu u Srpsku Crnju slika koja podseća na neka davno zaboravljena vremena, salaš usred polja utonuo u hladovinu bagremove šume, a okolo lepo obrađene njive i suncokret u punom cvatu, voćnjaci i mladi meštani koji su odlučili da ne napuštaju rodno selo, objavio je RTS.
„Mislim da se bavim voćarstvom i hteo bih da zasadim još jedno jutro šljiva i da ostanem na selu, mislim da je perspektiva u tome da što više ljudi ostane na selu i da se bavi voćarstvom“, kaže Marko Manojlović iz Srpske Crnje.
View this post on Instagram
I dok mladi iz drugih pograničnih mesta u Vojvodini za boljim poslom odlaze van naše granice, u selu pesnika Đure Jakšića ostaju, vide perspektivu u poljoprivredi.
Mi mladi smo se ujedinili i osnovali smo voćarsku zadrugu ‘Carstvo jagoda’ i konkurisali smo kod Ministarstva za brigu o selu, očekujemo pomoć od njih kako bi zadruga mogla da funkcioniše i da zajedničkim snagama stupimo na tržište“, naveo je Nikola Tolčin iz Nove Crnje.
Opština Nova Crnja u znatnoj meri doprinosi odluci mladih da ostanu na imanju svojih predaka.
„Prošle godine smo opredelili 2.400.0000 dinara na konkursu za mlade poljoprivrednike, ove godine smo opredelili tri miliona dinara, prijavilo se 49 ljudi od kojih će trideset dobiti po stotinu hiljada dinara da pokrene svoj voćnjak, svoj plastenik ili da uloži u neku mašinu za ratarstvo“, rekao je Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja.
Kao i u drugim selima širom Vojvodine tako i u Srpskoj Crnji solidna kuća sa ekonomskim dvorištem i baštom može da se kupi za manje od deset hiljada evra.
printscreen youtube
(IZVOR: alo.rs)
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Komentari(0)