Grane se vide iz bilo kojeg dela Sremskih Karlovca, a njegova krošnja pokriva gotovo polovinu porte ove crkve.
Printscreen youtube
U Crkvi svetih apostola Petra i Pavla, koju karlovčani jednostavno zovu Donja pravoslavna crkva nalazi čije se grane vide sa bilo kojeg dela Sremskih Karlovca, a njegova krošnja pokriva gotovo polovinu porte ove crkve.
Poreklo platana iz porte Crkve svetih apostola Petra i Pavla datira još iz 19. veka, tačnije pre nekih 165 godina koliko se zvanično procenjuje starost ovog stabla. Druga priča kaže da je drvo visoko gotovo 30 metara još starije.
Želite da vikend provedete van grada? Za Vas smo priprelimi deset manje poznatih mesta čija će vas lepota i prefinjenost naterati da se ponovo vratite i naravno, zavolite Srbiju.
Želite da vikend provedete van grada? Za Vas smo priprelimi deset manje poznatih mesta čija će vas lepota i prefinjenost naterati da se ponovo vratite i naravno, zavolite Srbiju.
Želite da vikend provedete van grada? Za Vas smo priprelimi deset manje poznatih mesta čija će vas lepota i prefinjenost naterati da se ponovo vratite i naravno, zavolite Srbiju.
Želite da vikend provedete van grada? Za Vas smo priprelimi deset manje poznatih mesta čija će vas lepota i prefinjenost naterati da se ponovo vratite i naravno, zavolite Srbiju.
Želite da vikend provedete van grada? Za Vas smo priprelimi deset manje poznatih mesta čija će vas lepota i prefinjenost naterati da se ponovo vratite i naravno, zavolite Srbiju.
Prema drugim izvorima se govori da je platan sasađen u tenutku izgradnje crkve, a kako je ona izgrađena 1719. godine, a obnovljena 1793. što znači da je drvo platan star skoro 300 godina. To bi značilo da je platan bio svedok mnogih istorijskih dešavanja u Sremskim Karlovcima. Vrlo je moguće da je platan bio čak i svedok rukopoloženja Petra I Petrovića Njegoša, koje se zbilo u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla davne 1784. godine.
Grane platana su poduprete šipkama da se ne bi polomile, a na predlog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu, Platan u Sremskim Karlovcima proglašen je za spomenik prirode.
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)