KRVAVA PIRAMIDA NA JUNAČKOM BRDU Borci Radničkog bataljona izginuli su na današnji dan pre osamdeset godina, bitka kao dokaz junaštva u Drugom svetkom ratu
Prošlo je tačno 80 godina kada je na brdu Kadinjača ispisana istorija.
Tog 29. novembra 1941. godine poginuli su borci Radničkog bataljona, Posavci i Orašani braneći odstupnicu Vrhovnom štabu NOPOJ, partiznaskim odredima i partizanskoj bolnici koji su se povlačili iz Užica ka Sandzaku.
„Posmrtni ostaci branilaca Kadinjače prvobitno su bili sahranjeni u zajedničku grobnicu pored seoskog groblja, a zatim preneti u spomen-kosturnicu na najvišoj koti Kadinjače (k.808), iznad koje je 1952. godine podignuta spomen-piramida. Spomenik je napravljen od mermera „plavog toka“ iz Karana, u vidu četvorostrane piramide visoke 11 metara. Pri njegovom vrhu nalazi se urezana zvezda petokraka, a u središnjem delu na mermernim pločama uklesan je tekst „Herojima Kadinjače“ i stihovi poeme „Kadinjača“ pesnika Slavka Vukosavljevića. Povodom otkrivanja spomenika predsednik FNR Jugoslavije, Josip Broz Tito, odlikovao je Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom“, izjavio je za RINU, Goran Novaković, istoričar-kustos Narodnog muzeja u Užicu.
Možda vas zanima:
NA OVOM BRDU ISPISANA JE ISTORIJA Spomenik lično otvorio Josip Broz Tito u prisustvu 100.000 ljudi
Na četranaest kilometara zapadno od Užica smešteno je brdo Kadinjača.
Zasijaće u punom sjaju: Rekonstrukcija dva važna spomenika u Užicu - na kompleksu Kadinjača i na spomen česmi na Sinjevcu
Narodni muzej Užice i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo trenutno rade na dva projekta iz oblasti konzervatorsko – restauratorskih radova na teritoriji grada Užice.
Možda vas zanima:
NA OVOM BRDU ISPISANA JE ISTORIJA Spomenik lično otvorio Josip Broz Tito u prisustvu 100.000 ljudi
Na četranaest kilometara zapadno od Užica smešteno je brdo Kadinjača.
Zasijaće u punom sjaju: Rekonstrukcija dva važna spomenika u Užicu - na kompleksu Kadinjača i na spomen česmi na Sinjevcu
Narodni muzej Užice i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo trenutno rade na dva projekta iz oblasti konzervatorsko – restauratorskih radova na teritoriji grada Užice.
U organizaciji Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, Grada Užica i Narodnog muzeja Užice, a u prisustvu ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević ploženi su venci na spomen-kompleks.
rina.rs
„Danas stojimo na mestu iz kojeg izvire hrabrost, gordost, požrtvovanost, a pre svega rodoljublje. Danas odajemo poštu herojima sa Kadinjače koji su u Drugom svetskom ratu dali živote za svoju otadzbinu da bi mi danas živeli u miru i slobodi. Užičani su bili i ostali junaci našeg roda i danas smo ovde da im uputimo jedno veliko hvala za nesebičnu žrtvu koju su dali. Ovo veličanstveno mesto je simbol besmrtnosti onih koji su svoje živote poklonili otadzbini. Danas se poklanjamo senima velikih heroja koje su svoje živote nesebično dali štiteći odstupnicu partizanskih snaga iz Užica ka Sandzaku. Sa osećanjem istinskog ličnog ponosa pozivam vas da nikada ne zaboravimo njihov podvig i njihovu žrtvu, ostanimo privrženi njihovim idealima, slobode, nezavisnosti i ravnopravnosti, nerazrušivim temeljima napretka snažne, napredne, ekonomski jake Srbije”, istakla je Kisić Tepavčević.
Parastos poginulim borcima služili su sveštenici užičke crkve, nakon čega je uz pratnju vojnog orkestra i čete počasne straže usledilo polaganje cveća i odavanje pošte herojima Kadinjače.
Memorijalni kompleks Kadinjača svečano je otvoren 23. septembra 1979. godine od strane predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, u prisustvu oko 100.000 ljudi. Za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašen je 1979. godine, a svake godine na dan 29. novembra održava se poseban komemorativni program obeležavanja godišnjice borbe na Kadinjači uz prisustvo počasnog voda vojske.
(Izvor: Rina.rs)
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
Komentari(0)