NA OVOM BRDU ISPISANA JE ISTORIJA Spomenik lično otvorio Josip Broz Tito u prisustvu 100.000 ljudi
Na četranaest kilometara zapadno od Užica smešteno je brdo Kadinjača.
Na ovom mestu 29. novembra 1941. godine ispisana istorija, kada su na tom mestu poginuli borci Radničkog bataljona, Posavci i Orašani braneći odstupnicu Vrhovnom štabu NOPOJ, partiznaskim odredima i partizanskoj bolnici koji su se povlačili iz Užica ka Sandzaku.
rina.rs
Možda vas zanima:
SPOMEN-PIRAMIDA SVEDOČI O KRVAVIM TAJNAMA RATA Da li je ovo dovoljan podsetnik na žrtvu koju su podneli branioci Kadinjače?
Povodom otkrivanja spomenika Tito je odlikovao Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.
KRVAVA PIRAMIDA NA JUNAČKOM BRDU Borci Radničkog bataljona izginuli su na današnji dan pre osamdeset godina, bitka kao dokaz junaštva u Drugom svetkom ratu
Prošlo je tačno 80 godina kada je na brdu Kadinjača ispisana istorija.
Možda vas zanima:
SPOMEN-PIRAMIDA SVEDOČI O KRVAVIM TAJNAMA RATA Da li je ovo dovoljan podsetnik na žrtvu koju su podneli branioci Kadinjače?
Povodom otkrivanja spomenika Tito je odlikovao Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.
KRVAVA PIRAMIDA NA JUNAČKOM BRDU Borci Radničkog bataljona izginuli su na današnji dan pre osamdeset godina, bitka kao dokaz junaštva u Drugom svetkom ratu
Prošlo je tačno 80 godina kada je na brdu Kadinjača ispisana istorija.
„Posmrtni ostaci branilaca Kadinjače prvobitno su bili sahranjeni u zajedničku grobnicu pored seoskog groblja, a zatim preneti u spomen-kosturnicu na najvišoj koti Kadinjače (k.808), iznad koje je 1952. godine podignuta spomen-piramida. Spomenik je napravljen od mermera „plavog toka“ iz Karana, u vidu četvorostrane piramide visoke 11 metara. Pri njegovom vrhu nalazi se urezana zvezda petokraka, a u središnjem delu na mermernim pločama uklesan je tekst „Herojima Kadinjače“ i stihovi poeme „Kadinjača“ pesnika Slavka Vukosavljevića. Povodom otkrivanja spomenika predsednik FNR Jugoslavije, Josip Broz Tito, odlikovao je Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom“, izjavio je za RINU, Goran Novaković, istoričar-kustos Narodnog muzeja u Užicu.
rina.rs
Kako je vreme odmicalo, sve češće se postavljalo pitanje da li je spomen – obeležje piramida dovoljan podsetnik na žrtvu koju su podneli branioci Kadinjače. Sve je ukazivalo na to da je neophodno podići novi spomenik koji bi bio centralni deo, zajedno sa piramidom i kosturnucom, jednog šireg i potpunije uređenog prostora. Nakon višegodišnjih pokušaja u vidu dogovora i konkursa, Opštinski odbor SUBNOR-a Titovo Užice poverio je realizaciju projekta Memorijalnog kompleksa Kadinjača, akademskom vajaru Miodragu Živkoviću i Aleksandru Đokiću, diplomiranom inženjeru arhitekture. Sa izgradnjom se započelo 1. jula 1977. godine.
rina.rs
„Kompozicija Spomenika sastavljena je iz niza elemenata, različitih oblika i veličina. Čine ga tri osnovna dela: Amfiteatar „Užička republika“, „Aleja radničkog bataljona“ i „Plato slobode“. U sklopu spomeničkog kompleksa izgrađen je prihvatni centar, tj. Spomen dom sa platoom za posetioce, česmom i parking prostorom. Osim novčanih sredstava koja su prikupljena na lokalnom i saveznom nivou, Kadinjača se gradila organizovanjem radnih akcija“, rekao je Novaković.
rina.rs
Memorijalni kompleks Kadinjača svečano je otvoren 23. septembra 1979. godine od strane predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, u prisustvu oko 100.000 ljudi. Za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašen je 1979. godine, a svake godine na dan 29. novembra održava se poseban komemorativni program obeležavanja godišnjice borbe na Kadinjači uz prisustvo počasnog voda vojske.
(Izvor: RINA.rs)
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)