MISTERIOZNO GUMENO DRVO Kako je drvo koje je uvek zeleno ušlo u legendu
U davna vremena je neko od lokalnih stanovnika pokušao da odseče stablo ove neobične jabuke, a kako je zamahnuo sekirom i udario u drvo, sekira se jednostavno odbila
Da li zbog simbolike oličene u rednom broju 0666, pod kojim je zavedeno u projektu Wikimedie „Zapis-Sveto drvo“ ili zbog priča koje ga prate, tek jedno drvo jabuke, prečnika krošnje oko šest metara u Srbiji, postalo je znamenito po mnogo čemu lošem. U pitanju je drvo koje se nalazi na parceli Ljubisava Miljkovića, u ataru sela Brajinovac, na teritoriji opštine Rekovac.
I ni po čemu možda ono ne bi bilo specifično da ga ne prate legende. Doduše, ne može se na prvi pogled reći da je to baš drvo jabuke, jer nekako deluje drugačije. A i nije poznato kakvog su mu ukusa plodovi, jer narod ovog kraja i te kako zazire od njega, pa nema toga ko je probao plod sa ovog drveta. Barem nema onih koji su to učinili i preživeli, tako da mogu da posvedoče.
Ono što se može videti jeste da su plodovi sitniji u odnosu na jabuke i žućkasti. A kakvog su ukusa, verovatno nikada nećemo saznati.
Drvo koje je uvek zeleno
Meštani okolinih sela sa kolena na koleno prenose priču o ukletoj jabuci. I savetuju svoje potomke da se ne igraju, jer je taj i taj pokušao da odlomi grančicu pa poginuo, a neko drugi je zaspao ispod drveta, pa ostao razrok ili mu se desilo nešto drugo loše u životu.
Zapravo je u pitanju takozvano zapis drvo, prema kome se odnosi sa posebnim pijetetom. Tim pre, što u svako doba godine na ovom drvetu jednostavno nema žutih listova. Krošnje ove jabuke uvek su zelene, što dodatno podgrejava priču o onostranom.
Kako je nastala odrednica gumeno drvo?
Naročito je zanimljivo što se uz pomen ove jabuke uvek navodi da je u pitanju gumeno drvo. Zašto je to tako, objašnjenje nalazimo u još jednoj narodnoj legendi, koja se prenosi u ovom kraju Srbije.
U davna vremena je neko od lokalnih stanovnika pokušao da odseče stablo ove neobične jabuke. Kako je zamahnuo sekirom i udario u drvo, sekira se jednostavno odbila. Kao da je bila od gume, pa tako narod nazva ovo drvo gumenim. Tako barem kaže jedna od mnogih legendi koja se vezuje uz ovo zapis drvo.
View this post on Instagram
Ako neko takne drvo, stradaće
Upozorenja koja se u ovom kraju prenose sa kolena na koleno uglavnom se tiču baš te jabuke. Uglavnom su propraćena strašnim pričama, koje su se desila ljudima, ako su pokušali da na bilo koji način okrnje sveto drvo.
Takođe, meštani posmatraju i izgled drveta, koje se nalazi tik uz put između sela Belušić i Oparić. Kako se pre par godina stablo samo od sebe raspolutilo, to je tumačeno kao naznaka mnogih nevolja. Ali se onda, nekim čudom, stablo obnovilo, opet samo od sebe. Da li je to znak nekih boljih vremena, ostaje nam da vidimo, ali jedno je sigurno. Nije se za igrati sa onostranim, bez obzira da li verujemo ili ne. Ko ne veruje, može čuti priče meštana o onima, koji su se odvažili da na neki način oskrnave ovo drvo i o sudbini koja ih je nakon toga snašla.
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)