KAKO SE IZLEČIO PATRIJARH PAVLE Predviđali mu tri meseca života, a on ozdravio i postao voljeni poglavar SPC, čuven i po ovim izrekama

Lepote Srbije

18:00

Zanimljivosti 0

Najvoljeniji srpski patrijarh.

patrijarh pavle
Printscreen/SPC

Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, ostao je siroče u ranom detinjstvu. Odgajila ga je tetka, koja ga je poštedela teških seoskih poslova i omogućila mu školovanje. Iako krhkog zdravlja, završio je Bogosloviju u Sarajevu i Bogoslovski fakultet u Beogradu, a jedno vreme studirao je i medicinu. Rat ga je zatekao na drugoj godini medicine, a Bogoslovski fakultet je završio.

Da bi se izdržavao radio je na građevini, što mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića odlazi u ovčarsko-kablarske manastire gde zatim i počinje svoj monaški život. 

Prvo je bio u manastiru Svete Trojice u Ovčaru. Potom je Banji Koviljači radio kao veroučitelj deci izbeglica, i tu se ozbiljno razboleo na plućima, a lekari su mu prognozirali još samo tri meseca života, verujući da ima tuberkulozu. Spas je pronašao u manastiru Vujan, gde se, zahvaljujući molitvama i mirnom životu, potpuno oporavio. U znak zahvalnosti, izrezbario je drveni krst i poklonio ga manastiru. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1946. godine.

Patrijar Pavle je ovako započeo svoj monaški put, koji ga je kasnije odveo do mesta episkopa raško-prizrenskog, a 1990. godine i do položaja patrijarha srpskog.

Uvek je bio skroman, a u narodu su ostale čuvene brojne izreke i anegdote koje se i danas rado prepričavaju.

Jedna od najpoznatijih glasi: „Budimo ljudi, iako smo Srbi,“ čime je želeo da istakne važnost ljudskosti iznad svih drugih drugih identiteta. Takođe je govorio: „Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaće zauvek,“ naglašavajući trajnu vrednost morala i vrline.

Među anegdotama o njemu, često se spominje kako je, dok je bio episkop raško-prizrenski, često išao peške ili javnim prevozom, a čak i nakon što je postao patrijarh. Kada su ga pitali zašto ne koristi bolji prevoz, odgovarao je: „Ako mogu drugi, mogu i ja.“

Jednostavnost njegove vere vidi se i u izreci: „Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.“ Ova izreka  pokazuje koliko je humora imao i njegovu sposobnost da ozbiljne teme prenosi običnim jezikom, pristupačnim narodu.

Preminuo je 15. novembra 2009. godine, a sahranjen je u manastiru Rakovica. Njegov život i duboka vera ostaju nadahnuće generacijama Srba.

Komentari(0)

Loading