KAKO SE IZLEČIO PATRIJARH PAVLE Predviđali mu tri meseca života, a on ozdravio i postao voljeni poglavar SPC, čuven i po ovim izrekama
Najvoljeniji srpski patrijarh.
Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, ostao je siroče u ranom detinjstvu. Odgajila ga je tetka, koja ga je poštedela teških seoskih poslova i omogućila mu školovanje. Iako krhkog zdravlja, završio je Bogosloviju u Sarajevu i Bogoslovski fakultet u Beogradu, a jedno vreme studirao je i medicinu. Rat ga je zatekao na drugoj godini medicine, a Bogoslovski fakultet je završio.
Da bi se izdržavao radio je na građevini, što mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića odlazi u ovčarsko-kablarske manastire gde zatim i počinje svoj monaški život.
Prvo je bio u manastiru Svete Trojice u Ovčaru. Potom je Banji Koviljači radio kao veroučitelj deci izbeglica, i tu se ozbiljno razboleo na plućima, a lekari su mu prognozirali još samo tri meseca života, verujući da ima tuberkulozu. Spas je pronašao u manastiru Vujan, gde se, zahvaljujući molitvama i mirnom životu, potpuno oporavio. U znak zahvalnosti, izrezbario je drveni krst i poklonio ga manastiru. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1946. godine.
Patrijar Pavle je ovako započeo svoj monaški put, koji ga je kasnije odveo do mesta episkopa raško-prizrenskog, a 1990. godine i do položaja patrijarha srpskog.
Uvek je bio skroman, a u narodu su ostale čuvene brojne izreke i anegdote koje se i danas rado prepričavaju.
Jedna od najpoznatijih glasi: „Budimo ljudi, iako smo Srbi,“ čime je želeo da istakne važnost ljudskosti iznad svih drugih drugih identiteta. Takođe je govorio: „Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaće zauvek,“ naglašavajući trajnu vrednost morala i vrline.
Među anegdotama o njemu, često se spominje kako je, dok je bio episkop raško-prizrenski, često išao peške ili javnim prevozom, a čak i nakon što je postao patrijarh. Kada su ga pitali zašto ne koristi bolji prevoz, odgovarao je: „Ako mogu drugi, mogu i ja.“
Jednostavnost njegove vere vidi se i u izreci: „Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.“ Ova izreka pokazuje koliko je humora imao i njegovu sposobnost da ozbiljne teme prenosi običnim jezikom, pristupačnim narodu.
Preminuo je 15. novembra 2009. godine, a sahranjen je u manastiru Rakovica. Njegov život i duboka vera ostaju nadahnuće generacijama Srba.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)