ŠARPLANINAC Pas koji je predano čuvao stada i ognjišta Balkana i danas je simbol vernosti, ovo je priča o njemu
Ovo je priča o šarplanincu, psu koji nosi ime po planinskom vencu Šar-planine i vekovima unazad je bio nezamenjiv saputnik pastira širom Balkana.
Vekovima je bio neodvojivi deo života pastira sa prostora jugoistočne Srbije, a naročito planinskog područja Šarplanine, po kojoj je i dobio ime. Ovaj pas je postao nezamenjiv saputnik stočara, zahvaljujući svojoj hrabrosti, izdržljivosti i odanosti, braneći stada od vukova i drugih predatora u nepristupačnim, surovim planinskim predelima.
1957. godine, po predlogu Jugoslovenskog kinološkog saveza, šarplaninac je dobio ime „Jugoslovenski ovčarski pas – šarplaninac.”
Kroz istoriju, stočarstvo je bilo ključno za preživljavanje mnogih generacija na Balkanu, i šarplaninac je bio od velikog značaja za domaćinstva. Ovaj pas bio je prirodni zaštitnik stada, sposoban da satima čuva ovce i druge životinje, čak i u najtežim vremenskim uslovima. Zahvaljujući svojoj nepokolebljivoj naravi i fizičkoj snazi, šarplaninac je omogućio stočarima da se oslanjaju na njega u periodima kad su daleko od kuće, jer je verno čuvao stoku i branio je od divljih zveri.
Karakteristike šarplaninca izdvajaju ga kao izuzetno snažnog i izdržljivog psa. Ovaj pas je srednje veličine, ali robustan i skladno građen. U proseku, mužjaci dostižu visinu od oko 62 cm, a kuje 58 cm, dok težina odraslih pasa varira između 30 i 45 kilograma. Ima miran temperament, ali kad je u pitanju odbrana, pokazuje se kao veoma oštar i nepodmitljiv pas. Šarplaninac je duboko odan svom gospodaru i često je rezervisan prema nepoznatima, što ga čini izvrsnim čuvarom.
Zahvaljujući svojoj gustoj, često tamnosivoj dlaci, ovaj pas može da podnese hladne zime, a njegova karakteristična ogrlica od guste dlake dodatno naglašava njegovu moćnu pojavu. Boja dlake može varirati, ali najčešće je jednobojna, u nijansama sive, pri čemu su tamnosiva i sivozelena najpoželjnije.
U savremenom dobu, šarplaninac se sve češće sreće kao čuvar domaćinstava širom Srbije, ali i kao veran porodični pas. Međutim, čak i danas je zadržao svoj prirodni instinkt za zaštitom i nepokolebljivu lojalnost vlasniku, zbog čega je popularan ljubimac.
Ako se šarpaninac drži kao kučni ljubimac mora da bude vezan ili na povodcu i da ima korpu ali ako se koristi i kao ovčarski pas on mora da bude oslobođen svega. A, vrsni poznavaoci šarplaninaca tvrde da ovaj pas ima mnogo više vrlina i kažu da je ova rasa pasa namenjena za čuvanje ovaca i porodice, vodeći računa posebno na malu decu, pa tvrde i to da šarplaninac nikad neće nauditi detetu jer smatra da je to nežno stvorenje i da dete nikad neće nauditi nikom pa ni životinji.
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)