ŠARPLANINAC Pas koji je predano čuvao stada i ognjišta Balkana i danas je simbol vernosti, ovo je priča o njemu
Ovo je priča o šarplanincu, psu koji nosi ime po planinskom vencu Šar-planine i vekovima unazad je bio nezamenjiv saputnik pastira širom Balkana.
Vekovima je bio neodvojivi deo života pastira sa prostora jugoistočne Srbije, a naročito planinskog područja Šarplanine, po kojoj je i dobio ime. Ovaj pas je postao nezamenjiv saputnik stočara, zahvaljujući svojoj hrabrosti, izdržljivosti i odanosti, braneći stada od vukova i drugih predatora u nepristupačnim, surovim planinskim predelima.
1957. godine, po predlogu Jugoslovenskog kinološkog saveza, šarplaninac je dobio ime „Jugoslovenski ovčarski pas – šarplaninac.”
Kroz istoriju, stočarstvo je bilo ključno za preživljavanje mnogih generacija na Balkanu, i šarplaninac je bio od velikog značaja za domaćinstva. Ovaj pas bio je prirodni zaštitnik stada, sposoban da satima čuva ovce i druge životinje, čak i u najtežim vremenskim uslovima. Zahvaljujući svojoj nepokolebljivoj naravi i fizičkoj snazi, šarplaninac je omogućio stočarima da se oslanjaju na njega u periodima kad su daleko od kuće, jer je verno čuvao stoku i branio je od divljih zveri.
Karakteristike šarplaninca izdvajaju ga kao izuzetno snažnog i izdržljivog psa. Ovaj pas je srednje veličine, ali robustan i skladno građen. U proseku, mužjaci dostižu visinu od oko 62 cm, a kuje 58 cm, dok težina odraslih pasa varira između 30 i 45 kilograma. Ima miran temperament, ali kad je u pitanju odbrana, pokazuje se kao veoma oštar i nepodmitljiv pas. Šarplaninac je duboko odan svom gospodaru i često je rezervisan prema nepoznatima, što ga čini izvrsnim čuvarom.
Zahvaljujući svojoj gustoj, često tamnosivoj dlaci, ovaj pas može da podnese hladne zime, a njegova karakteristična ogrlica od guste dlake dodatno naglašava njegovu moćnu pojavu. Boja dlake može varirati, ali najčešće je jednobojna, u nijansama sive, pri čemu su tamnosiva i sivozelena najpoželjnije.
U savremenom dobu, šarplaninac se sve češće sreće kao čuvar domaćinstava širom Srbije, ali i kao veran porodični pas. Međutim, čak i danas je zadržao svoj prirodni instinkt za zaštitom i nepokolebljivu lojalnost vlasniku, zbog čega je popularan ljubimac.
Ako se šarpaninac drži kao kučni ljubimac mora da bude vezan ili na povodcu i da ima korpu ali ako se koristi i kao ovčarski pas on mora da bude oslobođen svega. A, vrsni poznavaoci šarplaninaca tvrde da ovaj pas ima mnogo više vrlina i kažu da je ova rasa pasa namenjena za čuvanje ovaca i porodice, vodeći računa posebno na malu decu, pa tvrde i to da šarplaninac nikad neće nauditi detetu jer smatra da je to nežno stvorenje i da dete nikad neće nauditi nikom pa ni životinji.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
OTAC JE NIKOLI TESLI SVAKI DAN ZADAVAO OVE 4 VEŽBE: Smatrao je da je to VEOMA KORISTNO ZA RAZVOJ MOZGA
Nikola Tesla (1856-1943) je bio najveći svetski pronalazač, vizionar i jedan od najvećih naučnika svih vremena! Neki od njegovih izuma još uvek nisu shvaćeni, a na svojim velikim projektima je radio do kraja života, jednako energičan i fokusiran.
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
BIO JE KARAĐORĐEVA DESNA RUKA: Ko je vojvoda čije je mišljenje vožd cenio i bio mu tumač u pregovorima sa Turcima?
Na tajni sabor viđenijih Srba koji je u jaruzi kod Orašca, skrivenoj od Turaka, knez Teodosije Marićević sazvao za Sretenje 1804. stigli su samo oni srpski prvaci koji su uspeli da umaknu osmanlijskim mačevima u Seči knezova.
Komentari(0)