NAJTRAGIČNIJI DOGAĐAJ U ISTORIJI GRADA Eksplozija koja je razorila Smederevo i danas je obavijena velom tajne (FOTO)
Grad Smederevo je užasno postradao u eksploziji 1941. godine, sve je još pod velom tajne.
Između 1427. i 1430. godine, na nalog Despota Đurađa Brankovića, izgrađena je Smederevska tvrđava, a kasnije je dodatno ojačana od strane Osmanskog carstva.
Strateški je bila jako važna
Tvrđava je izdržala nekoliko opsada od strane Osmanlija, relativno neoštećena. Međutim, tokom Drugog svetskog rata, pretrpela je ozbiljna oštećenja zbog eksplozije i bombardovanja.
Nemačke snage su koristile tvrđavu za skladištenje municije, što je narod Smedereva plašilo, pa su se pisale i peticije da se municija izmesti, nažalost to se nije desilo, pa je 5. juna 1941. godine došlo do ove katastrofalne eksplozije koja je teško oštetila tvrđavu i gotovo uništila grad.
Eksplozija je bila toliko snažna da je raznela čitavo Smederevo, naselja udaljena čak 10 kilometara su pretrpela oštećenja. Veći deo južnog zida tvrđave je uništen, a i obližnja železnička stanica, prepuna ljudi, je takođe razorena.
Posledice eksplozije u Smederevskoj tvrđavi 1941. bile su stravične. Procene žrtava kreću se od nekoliko stotina do 2.500 osoba. Krater koji je nastao usled eksplozije bio je dugačak 50 metara i dubok 9 metara. Veći deo grada Smedereva je razoren.
Prozori su pukli u naseljima oko Smedereva, a potres se osetio i u drugim gradovima kao što su Velika Plana, Bela Crkva, Vršac i Beograd.
Među žrtvama su bili sin i snaha Milana Nedića koji je u to vreme bio predsednik okupacione vlade.
Nažalost, uzrok eksplozije nije rasvetljen do danas. Postoje različite verzije kako je došlo do ove tragedije, uključujući verziju da su za nju krivi partizani, zatim da je do eksplozije došlo slučajno, postoji verzija koja ukazuje na to da je za nju bio odgovoran sovjetski agent Mustafa Golubić, a jedna baca sumnju i na saveznički avion. Kako bilo, ovaj događaj je jedna od najvećih tragedija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, koju Smederevci nisu zaboravili.
Tvrđava je trenutno podvrgnuta obimnim radovima restauracije i konzervacije, ona je jedan od najznačajnijih sačuvanih spomenika srednjovekovnih srpskih vladara i Nacionalni je spomenik kulture od izuzetnog značaja.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)