ZA RAZLIKU OD KOLUMBIJKE Srpkinje ne naplaćuju tračeve, ali ne spore da su srpska sela pravi "informbiro"
U Srbiji se tračevi još uvek dele džabe I to najviše na ženskim seoskim okupljanjima.
Jedna žena iz Kolumbije stekla je pravo malo bogatstvo na neverorvatan način. Ona je prodavala tračeve i za to je, kako prenose svetski mediji, imala tarifu, 5.000 dolara za obične i čak 10.000 dolara za one sočne. Ipak, u Srbiji se ove informacije još uvek dele džabe i to najviše na ženskim seoskim okupljanjima. Novo doba donelo je nove tehnologije, ali kako kažu naše sagovornice ništa ne može da zameni dobru trač partiju.
- Pa to su uvek te lokalne teme, u žiži interesovanja je najčešće ljubavni život. Nismo razmišljale da naplaćujemo, ali kad vidimo kako može dobro da se zaradi, razmislićemo još jednom. Naravno šalimo se, kažu uz osmeh žene iz sela Žaočani kod Čačka.
Šta je ko obukao, kako se ponašao, sa kim je došao a sa kim otišao mahom su omiljene teme na tračerenjima. Ipak, žene sve te informacije uzimaju sa rezervom jer kao što obično biva svako malo pridoda u svojim pričama, pa se neretko od komarca napravi magarac.
- Imamo i mi našu radio Milevu, za koju znate da ukoliko vam je to potrebno, da će informaciju u selu da proširi za dva minuta. Ipak, sada je to donekle prevaziđeno jer moderne tehnologije su uzele primat i kad je tračarenje na selu u pitanju, pa se informacije preko viber grupa šire brzinom svetlosti, dodaju naše sagovornice.
Bilo kako bilo, dobri tračevi su uvek bili na ceni, ipak za razliku od žene sa početka priče naše dame to ne naplaćuju, već njima počaste komšije i prijatelje, ali pre svega ljude od poverenja.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)