ZLATNI PRESEK Čudesni niz brojeva, zovu ga i božanski a evo gde se sve nalazi
Poznat i kao božanski broj, zlatni presek je matematičko-strukturalni pojam koji se najčešće veže za umetnost, jer je u istoriji umetnosti najčešće korišćen.
Fibonačijev niz ili zlatni presek oblikuje se rekurzivnom relacijom: nakon dve početne vrednosti, svaki sledeći broj je zbir dva prethodnika.
Prvi Fibonačijevi brojevi su 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34…
Ovaj niz je nazvan po Leonardu od Pize, poznatom kao Fibonači.
Ako podelimo svaki sledeći broj u Fibonačijevom nizu s njemu prethodnim, dobijamo broj približan 1,618, ovaj broj se pojavljuje gotovo svuda u prirodi, umetnosti i arhitekturi.
Neverovatno ali za zlatni rez ima još mnogo zanimljivih podataka koji su vredni pomena:
Molekula DNK sadrži genetski kod i ima dvostruku spiralu. Ako izmerimo dužinu molekule DNK, nećemo biti iznenađeni kada otkrijemo da dužina i širina DNK molekule odražavaju proporciju zlatnog preseka.
Leptirova krila i krila vilinog konjica takođe su u proporciji zlatnog preseka.
Ovaj broj se javlja veoma često u prirodi. Otisci prstiju slede ovu geometriju. Odnos između dužine ruke i podlaktice, dužine prsta i falange takođe se približava zlatnom preseku.
Ako podelimo broj ženki s brojem mužjaka pčela, dobijemo broj fi (Fibonačijev broj).
Broj spirala u suncokretovom cvetu je Fibonačijev broj. Ovo omogućava optimalno raspoređivanje semenki za rast.
Zlatni presek nije prisutan samo u ljudskom telu i prirodi, već se proteže i u svemir. Proučavanjem svemira, možemo prepoznati mnoge obrasce koji odražavaju zlatni presek.
U umetnosti, zlatni presek se koristi za postizanje estetske ravnoteže i privlačnosti. Mnoge poznate slike, poput Mona Lize Leonarda da Vinčija, konstruisane su koristeći zlatni presek. Dizajneri često koriste ovu proporciju za raspored elemenata i kompoziciju.
Neki tvrde da je Antonio Stradivari, poznati graditelj violina, koristio zlatni presek u konstrukciji svojih violina kako bi postigao optimalne proporcije i akustični kvalitet.
Već smo pominjali primenu zlatnog preseka u arhitekturi, ali vredi napomenuti da se koristi i u dizajnu fasada, prozora, vrata, stubova i drugih arhitektonskih elemenata.
Neobično, zlatni presek se takođe pojavljuje i u finansijskim analizama.
Ukratko, zlatni presek je univerzalna proporcija koja se pojavljuje svuda, od prirode do umetnosti, arhitekture i finansija. Njegova prisutnost daje posebnu harmoniju i sklad u svetu oko nas.
Dа li su ovаkvа delа u prirodi rezultаt slučаjnosti ili ne, ostаje pitаnje o kome čitаlаc može sаm doneti sud.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
OTAC JE NIKOLI TESLI SVAKI DAN ZADAVAO OVE 4 VEŽBE: Smatrao je da je to VEOMA KORISTNO ZA RAZVOJ MOZGA
Nikola Tesla (1856-1943) je bio najveći svetski pronalazač, vizionar i jedan od najvećih naučnika svih vremena! Neki od njegovih izuma još uvek nisu shvaćeni, a na svojim velikim projektima je radio do kraja života, jednako energičan i fokusiran.
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
Komentari(0)