ZLATNI PRESEK Čudesni niz brojeva, zovu ga i božanski a evo gde se sve nalazi
Poznat i kao božanski broj, zlatni presek je matematičko-strukturalni pojam koji se najčešće veže za umetnost, jer je u istoriji umetnosti najčešće korišćen.
Fibonačijev niz ili zlatni presek oblikuje se rekurzivnom relacijom: nakon dve početne vrednosti, svaki sledeći broj je zbir dva prethodnika.
Prvi Fibonačijevi brojevi su 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34…
Ovaj niz je nazvan po Leonardu od Pize, poznatom kao Fibonači.
Ako podelimo svaki sledeći broj u Fibonačijevom nizu s njemu prethodnim, dobijamo broj približan 1,618, ovaj broj se pojavljuje gotovo svuda u prirodi, umetnosti i arhitekturi.
Neverovatno ali za zlatni rez ima još mnogo zanimljivih podataka koji su vredni pomena:
Molekula DNK sadrži genetski kod i ima dvostruku spiralu. Ako izmerimo dužinu molekule DNK, nećemo biti iznenađeni kada otkrijemo da dužina i širina DNK molekule odražavaju proporciju zlatnog preseka.
Leptirova krila i krila vilinog konjica takođe su u proporciji zlatnog preseka.
Ovaj broj se javlja veoma često u prirodi. Otisci prstiju slede ovu geometriju. Odnos između dužine ruke i podlaktice, dužine prsta i falange takođe se približava zlatnom preseku.
Ako podelimo broj ženki s brojem mužjaka pčela, dobijemo broj fi (Fibonačijev broj).
Broj spirala u suncokretovom cvetu je Fibonačijev broj. Ovo omogućava optimalno raspoređivanje semenki za rast.
Zlatni presek nije prisutan samo u ljudskom telu i prirodi, već se proteže i u svemir. Proučavanjem svemira, možemo prepoznati mnoge obrasce koji odražavaju zlatni presek.
U umetnosti, zlatni presek se koristi za postizanje estetske ravnoteže i privlačnosti. Mnoge poznate slike, poput Mona Lize Leonarda da Vinčija, konstruisane su koristeći zlatni presek. Dizajneri često koriste ovu proporciju za raspored elemenata i kompoziciju.
Neki tvrde da je Antonio Stradivari, poznati graditelj violina, koristio zlatni presek u konstrukciji svojih violina kako bi postigao optimalne proporcije i akustični kvalitet.
Već smo pominjali primenu zlatnog preseka u arhitekturi, ali vredi napomenuti da se koristi i u dizajnu fasada, prozora, vrata, stubova i drugih arhitektonskih elemenata.
Neobično, zlatni presek se takođe pojavljuje i u finansijskim analizama.
Ukratko, zlatni presek je univerzalna proporcija koja se pojavljuje svuda, od prirode do umetnosti, arhitekture i finansija. Njegova prisutnost daje posebnu harmoniju i sklad u svetu oko nas.
Dа li su ovаkvа delа u prirodi rezultаt slučаjnosti ili ne, ostаje pitаnje o kome čitаlаc može sаm doneti sud.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)