NIJE NI ZLATIBOR NI KOPAONIK, VEĆ PRAVA DIVLJA PRIRODA: Srpska planinska lepotica je mnogo jeftinija (FOTO)
Rudnik je izvorište najvećih šumadijskih reka, a dobar deo planine je pod šumom
Posle velikih gradova, planinski centri su druga po redu kategorija mesta prema broju turističkih noćenja, a u 2023. godini ostvarila su 2,8 miliona noćenja. Zlatibor, naravno, dominira po broju turista u prethodnoj godini, sledi Kopaonik, a onda i - Rudnik.
Zapravo, najveći rast kada su u pitanju turističke posete na planinama u Srbiji prošle godine zabeležen je na Rudniku. Ova planina dominira Šumadijom, a nalazi se na svega 100 km od Beograda, odnosno 15 km od Gornjeg Milanovca. Obiluje gustim šumama i brojnim stazama na kojima turisti mogu da uživaju u šetnji i svežem vazduhu po kom je Rudnik i poznat.
Mnogi ovu planinu posećuju upravo zato što na njoj mogu da nađu „ono nešto“, divlje i misteriozno, što se gubi na Kopu i Zlatiboru, ali i zbog povoljnih cena. Smeštaj se, na primer, može naći u kući sa bazenom i za manje od 10 evra po osobi.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
rina
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Najveće naselje na planini je varošica Rudnik, smeštena između 500 i 700 m nadmorske visine. Na Rudniku ima osam vrhova iznad 1000 m nadmorske visine (zanimljivo da ima dva koji se zovu „Javor“), a najviši je Cvijićev vrh (1132 m), ranije poznat kao Veliki Šturac.
Zahvaljujući izuzetnoj šumovitosti, prirodnim stazama zdravlja i blizini velikih gradova, Rudnik je pogodan za razvoj letnjeg i zimskog zdravstvenog, školskog, sportskog i lovnog turizma. Zbog svojih izvanrednih klimatskih uslova (velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja, visoka jonizacija vazduha, nezagađena prirodna sredina) još 1922. godine Rudnik je bio proglašen za vazdušnu banju.
Varošica i planina su povezane asfaltnim putem i velikim brojem staza zdravlja, a postoje i tereni za male sportove. Gosti mogu da planinare do Cvijićevog vrha i strmog vulkanskog uzvišenja Ostrvice, na kome se nalaze ostaci Jerininog grada.
Usput, turisti mogu da posete obližnja istorijska mesta Oplenac i Takovo, manastire Vraćevšnicu, Voljevču, Blagoveštenje i Nikolje, a između vrha Javor i Cvijićevog vrha nalazi se rezervat prirode, prirodno dobro „Veliki Šturac“, prvi put stavljeno pod zaštitu 1956. godine kao strogi prirodni rezervat, površine 8 hektara. Spada u prirodna dobra I kategorije – prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Rudnik je izvorište najvećih šumadijskih reka, a dobar deo planine je pod šumom. Poznata je kao „krov Šumadije“ i kao mesto na kome se istorija stvarala, a kao novije atrakcije pominju se Srpski Holivud i Zemlja Čarobnjaka iz Oza.
Neverovatna priča iz sela kod Tutina: Semir uz pomoć komšija uredio selo kao da je mala Švajcarska, zovu ga još i evropsko Veseniće
I dok kroz Srbiju se neretko mogu videti napuštena ognjišta i zaboravljena sela iz Tutina nam stiže jedna sjajna priča i to zahvaljujući entuzijazmu i požrtvovanošću jednog meštanina kog su podržali i ostali. Na inicijativu Semira Ćolovića selo Vaseniće uređeno je i sada izgleda kao mala Švajcarska.
OVO SU NAJLEPŠA JEZERA NA SAMO SAT VREMENA OD BEOGRADA: Ovakvih PRIRODNIH LEPOTA nema ni u Grčkoj! (VIDEO)
Na manje od sat vremena od centra Beograda možete naći prelepa jezera, sa opuštenim plažama i netaknutom prirodom...
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
OVA 3 JEZERA SU BOGATSTVO SRBIJE: Nalaze se na samo 2 SATA od BEOGRADA (FOTO)
Letnja sezona je u jeku, a kao i svakog vikenda jurimo i tražimo idealna mesta za odmor.
Mnogi srpski junaci su svoje rane vidali upravo ovde: Jedna je od najlepših banja koje imamo, pravi raj prirode!
Sve to je najverovatnije i dovelo do nastanka naziva ove banje, koja kao takozvano narodno lečilište funkcioniše počev od 1935. godine
Komentari(0)