DA LI JE OVO NAJLEPŠA PEŠAČKA STAZA U SRBIJI? Neverovatni prizori kao sa druge planete u koje se morate lično uveriti i posetiti ovo mesto (FOTO)
Najviša planina u Srbiji, Kopaonik, na svom ravnom delu krije rezervat Jankove bare gde se nalazi jedna od najlepših pešačkih staza na Balkanu.
Da li je ovo najlepša pešačka staza u Srbiji?
Oni koji su njome prošetali kažu da jeste. Najviša planina u Srbiji, Kopaonik, na svom ravnom delu krije rezervat Jankove bare gde se nalazi jedna od najlepših pešačkih staza na Balkanu.
Možda vas zanima:
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
JEZERO U SRBIJI NA KOM OSTRVA PLUTAJU! Meštani tvrde da nema dno, staro je milion godina, NEVEROVATNA priča o nastanku
U Semeteškom jezeru na Kopaoniku nalaze se ostrva koja plutaju.
Možda vas zanima:
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
JEZERO U SRBIJI NA KOM OSTRVA PLUTAJU! Meštani tvrde da nema dno, staro je milion godina, NEVEROVATNA priča o nastanku
U Semeteškom jezeru na Kopaoniku nalaze se ostrva koja plutaju.
Možda vas zanima:
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
JEZERO U SRBIJI NA KOM OSTRVA PLUTAJU! Meštani tvrde da nema dno, staro je milion godina, NEVEROVATNA priča o nastanku
U Semeteškom jezeru na Kopaoniku nalaze se ostrva koja plutaju.
Ukoliko se odlučite za lakši izlet do Jankovih bara, potrebno je da se spustite 9km regionalnim putem prema Jošaničkoj banji sve do izletišta Kadijevac. Od ovog izletišta laganim hodom, nekih 20tak minuta, vodi kolski put do rezervata Jankove bare.
Za pravu dugu pešačku turu pravac kretanja je sledeći: centar konaci „Sunčani vrhovi“, preko parkinga u pravcu severa, dolazi se na stazu koja vodi blagom nizbrdicom u pravcu velike livade – Crvene bare (oko 1,5km). Staza je obeležena znacima za nordijsko smučanje („lang lauf“).
Od velike livade staza vodi u pravcu severozapada, prelazi nekoliko potoka i u velikom luku (krivini) približava se kolskom putu i paralelno vodi prema Jeličić strugari (zapadno). Ostaci Jeličića strugare nalaze se ispod visa „Đakov grob“ (1650mnm).
Put dalje nastavlja u pravcu severa prema Žilovitom lazu do raskrsnice puteva, odakle se skreće prema jugozapadu (levo) do Hajdučkog laza. Staza nastavlja severoistočno do ulaza u rezervat Jankova bara.
Od Jankove bare istim putem dolazi se do Jeličića strugare, do raskrsnice puteva i ulazi se na oštroj krivini na „Lang lauf“ stazu (jugozapadna strana) koja vodi preko potoka. Treba se pažljivo kretati po ovom podvodnom terenu. Dalje treba nastaviti uz Samokovsku reku do velike livade – Crvene bare. Na ulazu u livadu skreće se prema jugu (desno) na stazu „lang lauf“, koja uzbrdo vodi do parkinga i centra naselja – konaci „Sunčani vrhovi“, piše na sajtu infokop.
Trajanje pešačke ture 5-6 sati, sa padom 402 metara i usponom 322 metara, stepen težine: srednje težine. Crvene bare i Jankova bara nalaze se na području Ravnog Kopaonika (1425-1650mnv). Predeo je obrastao gustom četinarskom šumom kroz koju vijuga više potoka koji se ulivaju u Samokovsku reku.
Rezervat je stanište mnogih retkih i zakonom zaštićenih biljnih vrsta kao što su barski petolist, gorki trolist, uskolisni vetrogon i različitih vrsta orhideja među kojima se svojom lepotom ističe Dactylorhiza cordigera -Tresetni kaćun . Jankova bara predstavlja rezervat za različite životinjske vrste, posebno za predstavnike gmizavaca i vodozemaca, ali i za faunu ptica i insekata.
Prostor oko tresave služi za let šumske šljuke, kao gnezdilište gaćaste kukumavke, sove utine, planinske pliske, kraljića, lešnikare… Od ptica zastupljeni su: sivi soko, obična vetruška,mišar, planinska crvenperka, planinska senica i druge.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)