Pećine su izuzetno atraktivne, a istočna Srbija je isprepletena podzemnim prolazima poput mreže.
Srbija ima više od 1.500 pećina, ali je za turiste pristupačno tek njih desetak. Najbliža Beogradu je Risovača, a Stopića pećina ima prostran ulaz i pet celina.
Risovača se nalazi na istoimenom brdu u Aranđelovcu, gde posetioci mogu da uđu 150 metara u njegovu utrobu. Izuzetno je zanimljiva, jer je to jedno od retkih mesta gde su pronađeni ostaci iz ledenog doba i oruđe ljudi iz paleolita. Ostaci ljudskih skeleta nisu otkriveni, s obzirom na to da se pećina nalazila u okviru starog kamenoloma, pa je prilikom eksploatacije kamena došlo do uništenja ulaza s najbogatijim kulturnim slojevima!
vikipedija
Na putu za Zlatibor prava je šteta ne svratiti do Stopića pećine (od magistralnog puta udaljena 19 kilometara). To je rečna pećina kroz koju protiče Trnavski potok i jedna je od retkih u kojoj je leti toplo, jer ostale imaju stalno istu temperaturu.
Pećina ima pet celina, a deo koji posećuju turisti nije bogat pećinskim ukrasima, ali ima prostran ulaz, otvore na tavanici, siparsku kupu “Pseće groblje”, vodopad “Izvor života” i niz bigrenih kada koje se ubrajaju u najveće i najdublje (više od sedam metara) od svih pećina u Srbiji. Kade su periodično poplavljene, a neke od njih su postale jezera.
Resavska pećina je najveća i najatraktivnija i nalazi se kod Despotovca (udaljena 20 kilometara). Iako je samo tokom avgusta poseti 40.000 turista, u ovoj pećini sezona se nikada ne završava.
Shutterstock/Resavska pećina
To je i najstarija pećina u Srbiji (80 miliona godina), a nakit u njoj je počeo da se stvara pre ledenog doba. Otkrivena je tek 1962. godine, iako su za nju i ranije znali čobani koji su se u pećinu sklanjali sa ovcama da bi se zaštitili od nevremena. Dugačka je četiri i po kilometra, a posetioci mogu da šetaju spiralnom stazom od 800 metara i uživaju u dva nivoa i fantastičnim dvoranama, kanalima, okamenjenim vodopadima, stubovima, stalaktitima… Ukrasi su u tri boje, crvenoj (od oksida gvožđa), beloj (od kristalnog kalcijuma) i žutoj (od primesa gline). Temperatura tokom cele godine iznosi sedam stepeni.
(Novosti)
Mesta koja gutaju zvuke: Gde u Srbiji tišina nije prazna, već sveta
Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
PROHOR PČINJSKI STARIJI I OD HILANDARA: Pravi i jedini stub i čuvar zakona hrišćanskog i imena srpskoga
Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, danas obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.
PORED OVOG SVETOG BORA U MANASTIRU NIKOLJE USLIŠENE SU MNOGE MOLITVE: Štiti ga majka Božija, a evo šta treba da uradite
Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo. Nekad su se i njima podizali hramovi, a ljudi su se molili za zdravlje i sreću.
Jezera koja nikada ne miruju: Tajne voda koje ne znaju da ćute
U Srbiji postoje jezera koja su stalno u pokretu – narod kaže da nisu obična, već “živa”
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Komentari(0)