Fascinantna bašta kestenova u selu Hisardžik odoleva vekovima: Prva stabla posađena u doba vladivine Turaka, a meštani drveće čuvali kao oči u glavi (FOTO)

Lepote Srbije

11:00

Turizam 0

Selo Hisardžik nadomak Prijepolja, u kom se spajaju kultura i istorija, posebno po najstarijem Kuranu na Balkanu može da se pohvali i jedinstvenom baštom kestena koja postoji vekovima i koja je takođe svojevrsni podsetnik na davno prošla vremena.

selo hisardžik
Foto: Rina

Niko ne zna odakle su doneti i kada su posađeni prvi kestenovi, ali je najracionalnije tumačenje da su kesten doneli Turci koji su u dugom vremenskom periodu držali ovaj deo Srbije i posebno štitili tvrđavu iznad džamije u Hisardžiku koja je bila strateški vrlo važna.

- To potvrđuje i činjenica da su Turci, čak, za potrebe jedinice koja je čuvala tvrđavu i nadgledala carski drum koji je povezivao Skoplje i Sarajevo sa Carigradom, na tvrđavi podigli malu džamiju. Od tog vremena, najverovatnije, traje i bašta kestena u jednom delu Hisardžika, kaže za RINU Kadrija Malagić, meštanin.

Kesten je dugo vremena bio specijalitet Hisardžičana koji su ga ljubomorno čuvali na vrlo ograničenom prostoru od nekoliko desetina hektara gde se i danas nalazi jedinstvena bašta kesetena.

- Ima jedna anegdota koju i dan-danas prepričavaju meštani koja kazuje da je jedan od vlasnika parcele sa kestenima trčao za gavranom koji je nosio plod kestena u kljunu i leteo preko Grdilovaca, Bjelobaba i Koševina prema Ivanju. Tu ga je negde sustigao i kamenjem vratio ka Hisardžiku da kesten ne bi bio presađen na neki drugi lokalitet, dodaju uz osmeh meštani.

Kesten je zaista dugo vremena bio sinonim isključivo ovog dela opštine Prijepolje. Nije ga bilo čak ni u drugim delovima sela, samo na mestu današnje kesten bašte, odnosno na površini od nekoliko desetina hektara. Poslednjih decenija kesten se širi što zahvaljujući pticama što visprenim Hisardžičanima koji su svojevremeno kestenu dali neformalni status „suvenira“, pa su sadnice mladog kestena osvanule u mnogim baštama i livadama.

- Nema ljubomore, narod voli kesten…pa kad je tako zašto mu ne izaći u susret. Da li će sadnica uspeti i da li će posle pet-šest godina krenuti „boce“sa slatkim kestenom unutra, to mi ne znamo, kaže Kadrija.

Bašta kestena se nalazi nepunih desetak minuta hoda od džamije u Hisardžiku, a odlično se vidi sa staze koja vodi ka vrhu utvrđenja koje dominira selom.

- Bašta kestena ukazuje da je kesten sađen namenski. Vremenom su imanja cepkana, pa sada kesten na tradicionalnoj lokaciji imaju porodice Tandira, Malagića, Veljagića, Nezirovića… Ima sada kestena širom sela, ali se kesten bašta prepoznaje po kosmatim, starim stablima pa i kvalitetu sve ređih plodova, kaže meštanin Hisardžika.

Međutim, kesten se poslednjih godina naglo suši a slične promene se dešavaju i na mladim zasadima.

- Neko priča da je neka bolest u pitanju, drugi misle da je šumovitost i zarastanje nekadašnje goleti Zlatara i Dundora uticalo na promene temperarture u podnožu, odnosno na lokaciji gde se nalaze stoletna stabla kestena. Bilo kako bilo, kako je kesten počeo da „skita“, tako mu je ugrožen i opstanak, dodaje Kadrija.

Tagovi:

Komentari(0)

Loading