Temperature su uveliko letnje, te je dobro znati koje su to najlepše plaže naše zemlje.
Belocrkvanska jezera
Belocrkvanska jezera svojom lepotom mame posetioce iz cele države. Ona privlače skrivenim i mirnim plažama, dobrim provodom i zabavom, idealnim vetrom za jedriličare. Zbog sedam jezera Belu Crkvu zovu grad jezera, a najpopularnija su Gradsko jezero, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Ostala nisu urbanizovana, pa predstavljaju raj za ronioce i strastvene pecaroše.
Zlatarsko jezero
Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačko jezero u dolini Uvca, između planina Zlatara i Murtenice, na 10-15 km od Nove Varoši.
Zlatarsko jezero je nastalo 60-ih godina izgradnjom brane koja je pregradila reku Uvac kod Kokinog Broda i treće je po veličini u Srbiji posle Đerdapskog i jezera Perućac na Drini. Plovno je svojim najvećim delom i vožnja čamcem po njemu je jedinstven doživljaj. Obala bistrog Zlatarskog jezera je uređena sa pontinskom plažom i bazenom za decu, kao i terenom za odbojku na pesku. U Vizitorskom centru je moguće okrepiti se i popiti piće.
Česti gosti su biciklisti, planinari, lovci i ribolovci.
Srebrno jezero
Jedan deo plaže na takozvanom srpskom moru je uređen, prekriven šljunkom i dodatno podeljen na dva dela. U prvom delu plaže možete slobodno staviti svoje peškire, dok je drugi deo u sklopu kafica, gde možete iznajmititi komplet ležaljke i suncobran.
Ako volite prirodnu hladovinu, možete naći svoj kutak u produžetku plaže na uredno pokošenoj travi, ispod krošnje nekog drveta. U svakom slučaju, dođite ranije.
Pri ulasku u jezero sa plaže voda je veoma plitka i dubina se postepeno povećava, što je posebno važno roditeljima sa malom decom.
Zemunski Lido
Zemunska plaža Lido nalazi se na severnom vrhu Velikog ratnog ostrva na Dunavu. Ovo je jedina oblast na čitavom ostrvu gde je dozvoljena bilo kakva urbanizacija, dok je ostatak zakonom zaštićen. Isprva je Lido nastao kao divlja plaža koja je služila kao zemunska i novobeogradska alternativa Adi Ciganliji, a do početka 21. veka do plaže je bilo moguće doći jedino čamcem. Poslednjih petnaestak godina do Lida se dolazi pontonskim mostom, na plaži su i spasioci i ambulantni brodić. Lido je pod zaštitom države kao prirodno dobro od 2005. godine. Zbog divne vegetacije, ptica i celokupnog okruženja mnogi vole ovu plažu, iako kažu da voda nije najbistrija.
Bela stena, Pančevo
Ovo prelepo ostrvce u blizini Pančeva, na adi Forkontumac uzvodno od ušća reke Tamiš, poznato je po vikendicama, restoranima, hladovini i netaknutoj prirodi, a pre svega po divnoj plaži sa sitnim, belim peskom. Plaža je uredna, čista i prostrana, savršena za letnje sportske aktivnosti, ali i leškarenje, sunčanje. Tu je i deo sa prirodnim hladom i deo na otvorenom, na suncu, a ako biste da zauzmete svoje mesto u hladu u toplim danima, rebalo bi da poranite jer su velike gužve.
Voda lekovita, boja kao sa druge planete! Banja u Srbiji koja izgleda kao Tajland, a mnogi nisu ni čuli za nju
Često volimo da se hvalimo prirodnim lepotama Srbije, mislimo da znamo svaki njen grad, mesto, šumu, brdo, kutak… i tako dok ne krenemo na put
Legenda o nevidljivom stražaru: Ko noću čuva Ravnu Goru?
Duboko u srcu zapadne Srbije, Ravna Gora nije samo istorijsko mesto – to je prostor obavijen tišinom, tajnama i verovanjima koja se prenose s kolena na koleno. Jesen je vreme kada ova šuma šušti drugačije, a narodna predanja o nevidljivom stražaru postaju stvarna onima koji slušaju tišinu između vetrova.
Ova banja je pravi unikat u Srbiji: Priroda kao iz bajke, odmor zagarantovan, a cene jeftine
Prolom banja se nalazi u opštini Kuršumlija
Grnčarska prestonica Balkana – Tajna posebnog ukusa jela iz Zlakuse
Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Komentari(0)