OVO SAMO IMA U SRBIJI Kablarski zvončac, najređi lepotan klisure Kablara - prirodnjački "muzej" na otvorenom
Ono što joj posebno godi jeste to što raste na sunčanim stranama Kablara. Tako retkoj joj se pridružilo i više od 20 vrsta divljih orhideja, takođe zaštićenih biljaka čiji se cvetovi bude s proleća
Ako postoji mesto koje bi prednjačilo u trci za najlepše u Srbiji, bila bi to, bez mnogo dvojbe, Ovčarsko-kablarska klisura. A ako postoji mesto koje bi prednjačilo u trci za „ovoga ima samo u Srbiji“, bila bi to, bez mnogo dvojbe, takođe Ovčarsko-kablarska klisura.
I bez da se uspnete do vrhova Kablara ili Ovčara, dve veličanstvene planine pomalo ne dozvoljavaju da tek tako sa njih skrenete pogled. A da se uspnete, recimo, na vrhove Kablara, a zatim spustite pogled ka klisuri, sigurno će vam lako promaći nešto čega „ima samo u Srbiji“.
Osim ako ste biolog, pa vam je to vrlo poznato već desetak godina unazad.
Možda vas zanima:
TURCI ČULI PLAČ BEBE PA SVE POBILI Jeziva priča o Kađenici podno Kablara u kojoj je ubjeno tri stotine Srba
Čačak – Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku. Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.
Do sada neviđena turistička atrakacija u Srbiji: Kreće izgradnja staklenog vidikovca FOTO
Ovčarsko - kabarska klisura pravi turistički biser Zapadne Srbije koji će nakon duže od pola veka čekanja konačno zaisijati pravim sjajem.
Možda vas zanima:
TURCI ČULI PLAČ BEBE PA SVE POBILI Jeziva priča o Kađenici podno Kablara u kojoj je ubjeno tri stotine Srba
Čačak – Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku. Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.
Do sada neviđena turistička atrakacija u Srbiji: Kreće izgradnja staklenog vidikovca FOTO
Ovčarsko - kabarska klisura pravi turistički biser Zapadne Srbije koji će nakon duže od pola veka čekanja konačno zaisijati pravim sjajem.
Možda vas zanima:
TURCI ČULI PLAČ BEBE PA SVE POBILI Jeziva priča o Kađenici podno Kablara u kojoj je ubjeno tri stotine Srba
Čačak – Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku. Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.
Do sada neviđena turistička atrakacija u Srbiji: Kreće izgradnja staklenog vidikovca FOTO
Ovčarsko - kabarska klisura pravi turistički biser Zapadne Srbije koji će nakon duže od pola veka čekanja konačno zaisijati pravim sjajem.
A da ste biolog, možda bi vam bio poznat i osećaj kada otkrijete taj relikt koga ima i samo na mestu koje prednjači u trci za najlepše. Kada su 2012. godine uočili nešto nalik divljem ljubičastom cvetu, prirodnjacima je bilo jasno da su susreli potpuno nepoznatu biljku. Nije se nalazila među do tada popisanim, pa je, osim pažnje radoznalih očiju, morala dobiti i ime.
Na beogradskom Biloškom fakultetu je zavedena kao kablarski zvončac. Ali, osim što se do tada dobro krio u stenama, pokazalo se da pojedine njegove karakteristike nisu sasvim uobičajene.
Kada si posebniji i od posebnih
Pre svega, ova vrsta zvončaca do daljnjeg nije pronađena nigde osim u klisuri Kablara. To se ne odnosi samo na Srbiju već i na ostatak sveta, ali još veći kuriozitet je to što raste na gotovo zanemarljivoj površini – svega 2 kvadratna kilometra.
Prirodnjacima je stoga bilo jasno da kablarski zvončac spada u endeme: biljne i životinjske vrste koje obitavaju na izuetno malim prostorima. To im dodaje i epitet prirodnih fenomena, a iz naučnog ugla gledano, kablarski zvončac već jeste bio potpuno nova vrsta. Ipak, jedna od sličnosti koju deli sa drugim, manje ili više retkim vrstama, jeste da mu je najudobnije da raste i cveta među strmim stenama nedaleko od manastira Nikolje.
Da je bez mnogo dvojbe u trci sa (naj)ređim biljkama u Srbiji, govori i to što je pronađeno svega oko 2.000 primeraka ovog cveta. Međutim, u ovom slučaju to nije bila sasvim dobra vest.
Čim je dopao odajama prirodnjačkih laboratorija – i pre nego što su prirodnjaci svoje otkriće obznanili van naučnih krugova – kablarski zvončac je ušao i u trku sa kritično ugroženim biljnim vrstama. Razlog ipak nije bio isključivo njegova malobrojnost, već i činjenica da se u nauku često umeša neadekvatna zaštita prirodnih staništa.
Ruku na srce, prirodnjaci su se po tom pitanju potrudili da učine koliko mogu. Udružili su se u nekoliko gradova (Beograda, Kragujevca, Novog Sada i Niša) ne bi li najpre popisali primerke flore i faune koji u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nisu bili dovoljno istraženi.
Naoružani tim podacima, mogli su da utvrde i do koje mere je valjalo proširiti granice zaštićenih područja. Ispitivalo se i koliko (i da li) su pojedini delovi klisure zagađeni teškim metalima, te kako sada razraditi strategiju zaštite.
Bilo je tu, doduše, i interesantnih otkrića: na primer, da je jedne godine, tragom toplijih krajeva, u podnožje Kablara doletelo jato labudova iz Sibira. Ako se, pak, zbroje biljne vrste specifične za ove predele, nabrojalo bi ih se više od 800.
Što se ove najređe tiče, kablarski zvončac je u prilično dobrom društvu. Endemske biljke inače jesu specifične za litice Ovčara i Kablara, što je njihove vrhove i vidikovce učinilo još živopisnijim. Tek nešto brojnija od kablarskog zvončaca je i vrsta hajdučke trave koje, osim u ovoj klisuri, ima još samo na Suvoj planini.
Ono što joj posebno godi jeste to što raste na sunčanim stranama Kablara. Tako retkoj joj se pridružilo i više od 20 vrsta divljih orhideja, takođe zaštićenih biljaka čiji se cvetovi bude s proleća. I to je još jedan od razloga zbog kojih Ovčarsko-kablarska klisura slovi za prirodnjački „muzej“ na otvorenom: njegovi retki eksponati, iako po lokaciji bezmalo na dohvat ruke, čine ove pejzaže još fascinantnijim.
MESTO GDE SE REKA SPUŠTA U PAKAO: Otkrijte Veliki Buk, vodopad koji hrani reka-ponornica i tajna Beljanice
U Istočnoj Srbiji, nedaleko od Despotovca, skriva se spektakularni vodopad Veliki Buk, poznat i kao Lisine. Istražujemo zašto je ovaj vodopad toliko moćan u jesen, kako se reka Vrelo rađa iz ponora Beljanice i kakvu geološku misteriju krije ovaj biser Južnog Kučaja.
Ova banja je pravi dragulj Srbije: Pruža odmor kao iz bajke, bogata lekovitom vodom, a cene bagatela!
Mataruška Banja jedna je od najrazvijenijih banja u Srbiji
KANJON SMRTI: Jedino mesto na Uvcu gde čamci moraju da stanu i legenda o "nevidljivom dnu" jezera
Uvac je jedno od naših najlepših prirodnih čuda, poznato po meandrima i beloglavim supovima. Ipak, kanjon Uvca krije jedno mesto koje je opasno, mesto sa kojeg je izvađeno više žrtava. Otkrivamo zašto je u pojedinim delovima jezera zabranjeno ploviti i kakvu legendu krije "nevidljivo dno" akumulacije.
Ova banja je pravi biser Srbije: Bogata prirodom i lekovitom vodom, a cena noćenja ne može biti jeftinija
Vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
Komentari(0)