Najčudnije selo u Srbiji, ima samo 100 kuća a 3 pozivna broja: Meštani kad treba sa fiksnog da pozovu komšiju postaje prava muka
Možda ste dobili pogrešan broj, al ste dobili onog kog ste tražili.
Selo Dragolj smešeteno na padanima Rudnika, između Šumadijskog, Kolubarskog i Moravičkog okruga osim vrednim ljudima i prelepom prirodom može se podičiti i činjenicom da je verovatno jedino mesto u Srbiji, koje iako malo - ima čak tri pozivna broja. U njemu ima samo oko stotinak domaćinstava i iako se skoro sve komšije mogu obići peške, kada se uhvate za slušalicu fiksnog telefona broj cifara koje moraju da okrenu je kao da pozivaju rođaka kilometrima udaljenog od njih.
„Tako je punih četrdeset godina, kada su osamdesetih uvedeni prvi priključci u našem selu. Vrlo često je dolazilo do zabune, jer ljudi nisu znali koji im je pozivni. Niti kako da dobiju komšije. Jednima je 032, drugima 014, a trećima 034. Zbog toga su i mnoge kuće vremenom isključile fiksne telefone, poput nas. Jer su računi čak iako zovete komšiluk dolazili poprilično visoki, pošto su se tarfirali kao medjugradski saobraćaj. Kako smo čuli, postoji inicijativa da se jedan pozivni broj izbaci, ali mislim da od toga nema ništa“, izjavio je za RINU Marko Mijajlović iz Dragolja.
Možda ste dobili pogrešan broj, al ste dobili onog kog ste tražili.
Možda vas zanima:
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Ovako će izgledati korito reke Despotovice nakon rekonstrukcije: Spas za građane od poplava ali i sjajno mesto za rekreaciju - biće izgrađene pešačke i trim staze
Projekat vredan više od milijardu dinara
Možda vas zanima:
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Ovako će izgledati korito reke Despotovice nakon rekonstrukcije: Spas za građane od poplava ali i sjajno mesto za rekreaciju - biće izgrađene pešačke i trim staze
Projekat vredan više od milijardu dinara
Možda vas zanima:
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Ovako će izgledati korito reke Despotovice nakon rekonstrukcije: Spas za građane od poplava ali i sjajno mesto za rekreaciju - biće izgrađene pešačke i trim staze
Projekat vredan više od milijardu dinara
Neobična situacija sa pozivnim brojevima u ovom selu možda i ne bi trebalo mnogo da čudi ukoliko se u obzir uzme njegov geografski polažaj. Gotovo "geometrijski ujednačeno" udaljeno je od Rudnika, Aranđelovca i Ljiga. Život meštana mogao bi se opisati onom poznatom „tako blizu, a tako daleko“.
"Sve je to zbog geografske konfiguracije terena. Selo je usko, krivudavo i, gledano iz ptičje perspektive, zakrivljeno u obliku banane. Shodno položaju sela i njegova teritorijalna pripadnost je upitna, iako zvanično pripada opštini Gornji Milanovac. Nekoliko pozivnih dovodilo je do brojnih neobičnih situacija. Bilo je slučajeva da su neki imućniji stanovnici, u npr. jednoj ili dve kuće u dvorištu, imali na istom stolu dva priključka za fiksni telefon, na 014, i na, recimo, 034", objašnjava lokalni učitelj Rikardo Slamnig iz Aranđelovca, koji je radio u sada zatvorenoj osnovnoj školi u Dragolju.
Takođe, još jedna otežavajuća okolnost kad se živi u selu na samoj granici tri lokalne samouprave jeste da je nekada polazno autobusko stajalište za Gornji Milanovac bilo za stanovnike severnog dela sela udaljenije nego grad Aranđelovac.
Međutim, i pored svih ovih faktora meštani kažu da je u Dragolju lepo živeti. Zahvaljuju se tehnologiji i mobilnim telefonima koji su ih spasili brojnih peripetija sa pozivnim brojevima. U selu je dosta i omladine, koja poput većine fiksni telefon uopšte i ne koristi, pa su sve ove zavrzlame za njih deo nekog drugog vremena.
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
OVO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH MANASTIRA NA FRUŠKOJ GORI: Zovu ga i Srpska Sveta gora, a evo šta se u njemu DEŠAVA!
Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava
CRNO OGLEDALO ISTOKA: Jezero gde se utopilo više ribolovaca i zašto lokalci izbegavaju da plivaju
Borsko jezero na istoku Srbije važi za turistički dragulj, ali iza njegove bistre vode krije se mračna priča o nesrećama i legendama. Otkrivamo zašto ovo veštačko jezero, stvoreno na mestu rudnika, ima reputaciju opasnog mesta koje iznenada "vuče" kupače i kako je njegova prošlost dovela do misterije.
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
Komentari(0)