ŠTA JE KONJSKI PRAZNIK U SRBIJI Domaćica ritualno hrani konje i poskakuje i rže, a pravilo je da svi ukućani dođu kući pre mraka

17:00

Turizam 0

Srpska verzija obreda koji je vezan za poznati konjski praznik

konj
Shutterstock

U istočnoj Srbiji ne samo da je dobro očuvan kult Tračkog konjanika već i osobeni kult svetog Todora - koji je dobio hristijanizovanu transpoziciju. To je pokretni praznik i pada u prvu subotu uskršnjeg posta.

Čistim ponedeljkom počinje, a Todorovom subotom završava šestodnevni praznik: Todorova nedelja. Domaćinstvo koje drži konje obavezno umesi tzv. "konjski kolač", koji se negde naziva i kopitnjak. Na obrednim hlebovima iz istočne Srbije, taj hleb je ili probušen u sredini, još u testu - i u rupu stavljen ovas, negde i so, ili je ekscentrično izbušen, tako da podseća na "konjsku ploču" ili "kopitu" - otuda kopitnjak. U nekim krajevima postavljaju se simbolične naznake: "konjanik i konj" ili su, pak, sasvim realistički reljefno prikazani konj i konjanik. Ima i primera da je taj hleb pečen kao celovit, a tek naknadno probušen.

Na dan Todorove subote, pošto se obave trke konjima, odnosno pošto konji budu projahani po poljima - plodnosti radi, svaki domaćin svome konju na "kamenu stancu", ili kako ga narod istočne Srbije naziva "stolovnom kamenu", ritualno daje da nagrize ovaj kolač, ili se, pak, so i ovas - koji su zajedno pečeni sa hlebom, stave u zobnicu i tako sa ostalom hranom konj nahrani u dvorištu domaćina. U istočnoj Srbiji domaćica ima glavnu ulogu u ritualnom hranjenju konja.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Međutim, kod Srba žena koja hrani konja ne mora, kao u bugarskom ritusu, da ovom prilikom fingira "konjsko" rzanje i podskakivanje. Činjenica da žena učestvuje u ritualu otkriva htonski karakter demonskog bića kome je obred posvećen.

S obzirom na strukturu rituala, naime, da se na Todorovu subotu pali smeće, veruje se da ovaj praznik izražava trojni smisao: praznuje se istovremeno i za zdravlje konja, ali i zbog htonskih mitskih konja i jahača, kao i radi zaštite od zmija. Poznato je da su osnovni atributi "tračkog heroja": konj, zmija i pas koji čine njegova mitska i htonska obeležja. U istočnoj Srbiji je i danas još veoma živo predanje o tračkom konjaniku, a negde i sam ritual koji se izvodi u čast i slavu kulta "tračkog konjanika", razume se, sa slovenskim preosmišljavanjem. Postoje, dakle, brojna ukazivanja da je ovaj kult postojao i pre dolaska Slovena. Na mnogim reljefima pronađenim u zahvatu priobalja Dunava, u istočnoj Srbiji i Bugarskoj, prikazana je, osim konja i konjanika, još i "zmija", negde čak i "pas", odnosno "vuk", posebno "hromi vuk", čija je simbolička paralela lik "hromog konja".

ŠTA JE KONJSKI PRAZNIK U SRBIJI Domaćica ritualno hrani konje i poskakuje i rže, a pravilo je da svi ukućani dođu kući pre mraka Shutterstock
 

Šta čini okosnicu ovoga kulta u srpskoj mitološkoj verziji? Srbi veruju da se odmah iza noći Todorove subote kreću povorke konja kao povorke demona, pokojnika i predaka, i da se, osim zdravih u povorci nalaze i hromi konji. U pojedinim srpskim sredinama toga dana je ženama zabranjeno da peru kosu; deca se moraju okupati pre tzv. "konjskih trka"; vatra se u kući ne sme ložiti. Verovalo se da "todorci" - zli demoni, ne vole dim. Na ovu činjenicu, naime, da "oganj" i "konj" doista čine mitološko jedinstvo, ukazuju i naše izreke, odnosno zakletve, koje, kako je rečeno, treba smatrati "kristalima" narodne mudrosti: "Tako me živi oganj ne sažegao!" ili "Tako me konjska kopita ne satrla!'', "Tako mi ovoga ognja!''

Ukoliko je neophodno da se dete na dan Todorove subote okupa, postoji obaveza da se u korito sa vodom stavi konjska potkovica ili ploča kao apotropejon - magijsko zaštitno sredstvo. Isto tako, neveste se toga dana ne smeju češljati, pre svega zbog zmija, jer bi, u suprotnom, mogle kasnije videti zmiju u polju. Na prostoru "šopskog kulturnog areala" zbog zmija se, dakle, ženama zabranjuje da peru kosu. Veoma je važna mitološka povezanost konja sa češljanjem kose i sa zmijama, zatim, sa pranjem kose, kao i sa zabranom loženja vatre, odnosno grejanja vode, i najzad, sa dimom koji se ne sme da odiže sa zemlje. Postoji, naime, verovanje o povezanosti zmije i konja, odnosno da se geneza "zmije" nalazi u konjskoj dlaci.

I u okolini Vršca - na prostoru istočne vertikale naše državne teritorije Srbije, za praznik Svetoga Todora, čiji je kult u ovom kraju još uvek dosta dobro sačuvan, "domaćice mese kolače koje nazivaju 'todorčići'". U tom smislu prave se od testa "oblici potkovica na koje se u određenom razmaku stavljaju zrna kukuruza, koja treba da označe klince kojima se potkovica zakiva. Todorčići se, prema narodnom verovanju mese kao zaštita od Todorovih konja, koji ljudima mogu da naprave velike štete, da pogaze useve, a i ukućanima da nanesu zlo. Stoga se ranije vodilo računa da, za vreme Todorove nedelje, ukućani treba da budu u kući pre mraka".

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

BONUS VIDEO:

maglič

Mladi arheolog u Srbiji napravio kamp jedinstven na Balkanu: Kroz Magličgrad prošlo na desetine volontera iz čitavog sveta, oni podno tvrđave žive kao što se živelo nekad

Turizam

12:00

14 jun, 2024

Mladi arheolog, Miloš Sretenović, sa diplomom u rukama obišao je mnoge zemlje sveta. Najjači utisak na njega je ostavila Južna Amerika i način života tamošnjih stanovnika, tako da kada se vratio u beogradsku kancelariju više ništa nije bilo isto. Intenzivno je počeo da razmišlja da svoj život promeni iz korena, a svoj san je i ostvario. Podno zidina srednjovekovne trvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i tu napravio jedinstveni volenterski kamp u regionu – Magličgrad. Do sada je kroz Magličgrad prošlo oko 200 volontera iz čitavog sveta.

Komentari(0)

Loading