STEĆCI, ZAJEDNIČKO BLAGO JUGOSLAVIJE "Svojih koraka se plaši, oni će ti glave doći na putu kojim hodiš" (FOTO/VIDEO)
Najviše ima stećaka sa uobičajenim natpisima „a se leži taj i taj“, uklesanih da bi trajalo sećanje na pokojnika i na one koji su spomenik digli.
Stećci (jednina: stećak ili stojećak kamen, kam, biljeg, mramor) su srednjovekovni nadgrobni spomenici u obliku velikih kamenova, ponekad sa uklesanim slikovnim ukrasima ili natpisima. Nalaze se najvećim delom na prostorima današnje Bosne i Hercegovine kao i Srbije, Crne Gore i Hrvatske, a nastajali su od XII do samog početka XVI veka.
Najveća koncentracija stećaka je u Hercegovini. U Srbiji se stećci uglavnom nalaze u Raškoj oblasti ili zapadnoj Srbiji (u zlatiborskom kraju). Na Zlatiboru stećci postoje gotovo u svakom selu, iako su mnogi korišćeni kao građevinski materijal.
Stećci su težine od 100kg do 32 tone. Najslavniji pojedinačni stećak je Zgošćanski stećak, nađen u okolini Kaknja, koji se nalazi u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. On nema natpis, a zbog izuzetne ukrašenosti neki istraživači, kao Đorđe Stratimirović, smatraju da je reč o grobu Stjepana II Kotromanića.
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
WIKIMEDIA COMMONS/Stećak, АРК9367
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Možda vas zanima:
I MI MALDIVE ZA TRKU IMAMO, KUĆICE NA VODI ODUZIMAJU DAH: Ovde se smeštaj rezerviše i po GODINU DANA RANIJE (FOTO)
Reka Drina jedno je od najvećih bogatstava koje Srbija ima
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Foto: WikimediaCommons/АРК9367
Više od 5600 stećaka je ukrašeno i to najčešće: povijenom lozicom, rozetama, krstovima, štitovima i mačevima, lukom i strelom, ljudskim i životinjskim figurama, scenama lova na jelene, scenama turnira, geometrijskim ornamentima i slično.
Od ukupno 363 stećka sa natpisima, preko 350 stećaka nosi natpise ćiriličnim pismom.
Dana 15. jula 2016. stećci su upisani na UNESKO-vu listu svetske kulturne baštine, kao zajedničko blago Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore.
Natpisi sa stećaka
Najviše ima stećaka sa uobičajenim natpisima „a se leži taj i taj“, uklesanih da bi trajalo sećanje na pokojnika i na one koji su spomenik digli. Primeri su veoma brojni, a samo neki od njih su: „A se leži Božičko Banović, na svojej zemli, na plemenitoj“ (u Ban-dolu, 30 km od Tuzle). „Tuj počiva Radosav Grubač sad mrtav“ (u Krtinju kod Ljubomira). „A se leži Braja Radojević, na zemlji tuđoj. Dobri živi i umrije. A se pisa Dragoje dijak“. „A se leži gospoja Beoka, kći Pribisava Kosače“.
WIKIMEDIA COMMONS/Stećak, Matěj Baťha
Foto: WikimediaCommons/Matěj Baťha
Stećci koji naglašavaju versku pripadnost su dosta retki u odnosu na ostale. Postoji ih svega nekolicina, među kojima i: nekropola vlastelinske kuće Sankovića koji su bili pripadnici Srpske pravoslavne crkve; Ti koji prolaziš projdi u miru i ne spominji si i ne gonetaj grijehe naše. Zalud ti je taj posao. Naši dani su izbrojani, naše noći potrošene, naši grijesi dim. Svojih koraka se plaši, oni će ti glave doći na putu kojim hodiš.
Tu su još i stećci sa čisto etičkim porukama, poput: „I mnogo ot moje ruke na zemji bi, a ni ot mene niko ne bi mrtav i ubit“ (Radimlja, Stolac, 1094. godina), kao i večna iz kamena opomena ispravnosti našeg delovanja: „Nek ti ova ruka bude znak da se zamisliš nad svojim rukama“ (Radimlja, Stolac).
Često su ponavljana i upozorenja da se stećak ne ruši, npr: „A se leži Toloje. Ne prevrni mi ovi kam, ne prekidaj mi ovi san.“ (Gornji Močioci, Crepaljsko, 1066). Pored običnih molbi i upozorenja da se spomenik ne ruši, ponekad su upućivane i prave kletve, poput: „A se je kam od Trtiše. Živjeh mirno, Boga moleć i zla ne misleć. Ovden, gdi mi je kam, ubi me grom. Zašto Bože? Da su klete i proklete ruke koje bi ovo preturile dok odgovor ne dobijem. 1174. godne po Gospodu našem.“ (Humsko, Foča).
Mnogi stećci nam mogu poslužiti i kao svojevrsni tragovi jednog vremena.
Nekoliko stećaka se nalazi u Perućcu, lokalitet Mramorje, evo kako do tamo doći:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)