STEĆCI, ZAJEDNIČKO BLAGO JUGOSLAVIJE "Svojih koraka se plaši, oni će ti glave doći na putu kojim hodiš" (FOTO/VIDEO)

Izvor: vikipedija

16:05

Turizam 0

Najviše ima stećaka sa uobičajenim natpisima „a se leži taj i taj“, uklesanih da bi trajalo sećanje na pokojnika i na one koji su spomenik digli.

STEĆCI, ZAJEDNIČKO BLAGO JUGOSLAVIJE "Svojih koraka se plaši, oni će ti glave doći na putu kojim hodiš" (FOTO/VIDEO)
WIKIMEDIA COMMONS/Stećak, Prof saxx

Stećci (jednina: stećak ili stojećak kamen, kam, biljeg, mramor) su srednjovekovni nadgrobni spomenici u obliku velikih kamenova, ponekad sa uklesanim slikovnim ukrasima ili natpisima. Nalaze se najvećim delom na prostorima današnje Bosne i Hercegovine kao i Srbije, Crne Gore i Hrvatske, a nastajali su od XII do samog početka XVI veka.

Najveća koncentracija stećaka je u Hercegovini. U Srbiji se stećci uglavnom nalaze u Raškoj oblasti ili zapadnoj Srbiji (u zlatiborskom kraju). Na Zlatiboru stećci postoje gotovo u svakom selu, iako su mnogi korišćeni kao građevinski materijal.

Stećci su težine od 100kg do 32 tone. Najslavniji pojedinačni stećak je Zgošćanski stećak, nađen u okolini Kaknja, koji se nalazi u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. On nema natpis, a zbog izuzetne ukrašenosti neki istraživači, kao Đorđe Stratimirović, smatraju da je reč o grobu Stjepana II Kotromanića.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

STEĆCI, ZAJEDNIČKO BLAGO JUGOSLAVIJE WIKIMEDIA COMMONS/Stećak, АРК9367

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Foto: WikimediaCommons/АРК9367

Više od 5600 stećaka je ukrašeno i to najčešće: povijenom lozicom, rozetama, krstovima, štitovima i mačevima, lukom i strelom, ljudskim i životinjskim figurama, scenama lova na jelene, scenama turnira, geometrijskim ornamentima i slično.

Od ukupno 363 stećka sa natpisima, preko 350 stećaka nosi natpise ćiriličnim pismom.

Dana 15. jula 2016. stećci su upisani na UNESKO-vu listu svetske kulturne baštine, kao zajedničko blago Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore.

Natpisi sa stećaka

Najviše ima stećaka sa uobičajenim natpisima „a se leži taj i taj“, uklesanih da bi trajalo sećanje na pokojnika i na one koji su spomenik digli. Primeri su veoma brojni, a samo neki od njih su: „A se leži Božičko Banović, na svojej zemli, na plemenitoj“ (u Ban-dolu, 30 km od Tuzle). „Tuj počiva Radosav Grubač sad mrtav“ (u Krtinju kod Ljubomira). „A se leži Braja Radojević, na zemlji tuđoj. Dobri živi i umrije. A se pisa Dragoje dijak“. „A se leži gospoja Beoka, kći Pribisava Kosače“.

STEĆCI, ZAJEDNIČKO BLAGO JUGOSLAVIJE WIKIMEDIA COMMONS/Stećak, Matěj Baťha
 

Foto: WikimediaCommons/Matěj Baťha

Stećci koji naglašavaju versku pripadnost su dosta retki u odnosu na ostale. Postoji ih svega nekolicina, među kojima i: nekropola vlastelinske kuće Sankovića koji su bili pripadnici Srpske pravoslavne crkve; Ti koji prolaziš projdi u miru i ne spominji si i ne gonetaj grijehe naše. Zalud ti je taj posao. Naši dani su izbrojani, naše noći potrošene, naši grijesi dim. Svojih koraka se plaši, oni će ti glave doći na putu kojim hodiš.

Tu su još i stećci sa čisto etičkim porukama, poput: „I mnogo ot moje ruke na zemji bi, a ni ot mene niko ne bi mrtav i ubit“ (Radimlja, Stolac, 1094. godina), kao i večna iz kamena opomena ispravnosti našeg delovanja: „Nek ti ova ruka bude znak da se zamisliš nad svojim rukama“ (Radimlja, Stolac).

Često su ponavljana i upozorenja da se stećak ne ruši, npr: „A se leži Toloje. Ne prevrni mi ovi kam, ne prekidaj mi ovi san.“ (Gornji Močioci, Crepaljsko, 1066). Pored običnih molbi i upozorenja da se spomenik ne ruši, ponekad su upućivane i prave kletve, poput: „A se je kam od Trtiše. Živjeh mirno, Boga moleć i zla ne misleć. Ovden, gdi mi je kam, ubi me grom. Zašto Bože? Da su klete i proklete ruke koje bi ovo preturile dok odgovor ne dobijem. 1174. godne po Gospodu našem.“ (Humsko, Foča).

Mnogi stećci nam mogu poslužiti i kao svojevrsni tragovi jednog vremena. 

Nekoliko stećaka se nalazi u Perućcu, lokalitet Mramorje, evo kako do tamo doći:

 

 

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
stećci srednjovekovni nadgrobni spomenik Unesko nematerijalna kulturna baština mramorje perucac

Komentari(0)

Loading