KAKO SU DVA POBRATIMA NOSILA PO KAMEN NA VRH PLANINE Golema planina, eliksir mladosti, od šuma do izvora

10:00

Turizam 0

Golija je i dalje u velikoj meri „divlja“ planina i u tome se krije njena lepota

KAKO SU DVA POBRATIMA NOSILA PO KAMEN NA VRH PLANINE Golema planina, eliksir mladosti, od šuma do izvora
vikipedija/Golija

Ova planina je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine - golema. Ogromna prostranstva, oštra klima i guste šume su razlog da meštani često kažu: „ne zna Golija šta je delija“. Bez terenskog vozila ili konja planinu je teško preći, tako da se i planinari ovde mogu teško sresti.

vikipedija/Golija
 

Golija pripada unutrašnjoj zoni Dinarskog planinskog sistema. Pruža se u smeru zapad-istok u dužini oko 32 km. U zapadnom delu izvijena je prema jugu, a u istočnom prema severu.

Dva dominantna vrha su najviši vrh Jankov kamen (1.833 m) i Crni vrh (1.795 m). Na Goliji se nalaze mnogobrojne reke koje su raščlanile njene strane: Studenica, Brvenica, Moravica itd.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Golija je jedna od najlepših, najočuvanijih i najšumovitijih planina u Srbiji. Prostire se na teritoriji pet opština i to: Ivanjice, Novog Pazara, Raške, Sjenice i Kraljeva. Okružena planinama jugozapadne i centralne Srbije, Golija svojom masivnošću dominira krajolikom i zauzima površinu skoro dva puta veću od susednog i mnogo poznatijeg Kopaonika.

WIKIMEDIA COMMONS
 

Golija je bogata rekama u kojima žive brojne slatkovodne vrste riba, uključujući potočku pastrmku, krkušu, jošanku... Na Goliji se nalazi i  Dajićko jezero, poznato i kao Tičar, koje goste privlači interesantnim trouglastim oblikom i velikim varijacijama u nivou vode tokom sušnih i kišnih meseci.

WIKIMEDIA COMMONS
 

U blizini se nalazi i jezero Nebeska suza koje se pojavilo posle zemljotresa u Rumuniji 1974. godine.
Zahvaljujući očuvanoj prirodi, ova planina posetiocima nudi jedinstvene prirodnjačke ekspedicije i programe „preživljavanja” u prirodi. Jedna od najlepših avantura za decu i odrasle je celodnevna šetnja kroz guste šume Golije, uz branje šumskih jagoda i borovnica i susrete s divljim konjima koji slobodno trče po zelenim pašnjacima.

Golija je 2001. godine proglašena za Park prirode, a Rezervat biosfere „Golija-Studenica“ je pod zaštitom UNESKO-a. Najviša tačka Golije je Jankov kamen visok 1834 metara.

WIKIMEDIA COMMONS
 

Mitovi i legende nerazdvojivi su deo folklora Golije, a jedno od narodnih predanja govori o dva pobratima Rajku i Janku, koji su se kladili ko će pre da iznese poveći kamen na vrh Golije.

„Rajko je brzo nosio svoj kamen i blizu vrha se spotakao i ispustio ga i kamen je pao u potok. Janko je polako nosio svoj kamen, ali je sigurno stigao do vrha. Otuda se vrh Golije zove Jankov kamen, a potok u koji se otkotrljao Rajkov kamen meštani nazivaju Rajkov potok“.

Na predlog Republičkog zavoda za zaštitu prirode Srbije 1966. godine doneto je Rešenje o stavljanju pod zaštitu Dajićkog jezera – tresave kao prirodne retkosti i prirodnog spomenika geobotaničkog karaktera na površini od dva hektara na severozapadu Golije.

Golija je i dalje u velikoj meri „divlja“ planina i u tome se krije njena lepota. Velika šumska prostranstva, neka sa karakteristikama prašume, stabla visoka i do 40m, tresetišta, bujni pašnjaci i brojne endemske i reliktne biljne vrste su samo deo onoga što Golija skriva.

Biciklističke staze

Na Goliji postoji nekoliko obeleženih biciklističkih staza. Na rutama su postavljene drvene nadstrešnice i klupe za odmor biciklista, pešaka i planinara. „Planinarsko društvo Golija” iz Ivanjice organizuje veliki broj atraktivnih programa i tura koje, zahvaljujući uslugama iskusnih vodiča, pogoduju i početnicima.

WIKIMEDIA COMMONS
 

Pešačke staze

Golija obiluje dobro obeleženim pešačkim stazama, koje zbog velikih visinskih varijacija zahtevaju nešto bolju fizičku kondiciju. S druge strane, lagana šetnja kroz uređenu „stazu zdravlja” dugu 3 kilometra, izuzetno blagotvorno utiče na opšte zdravstveno stanje posetilaca te se preporučuje svima bez obzira na kondiciju, godine i vitalnost.

Znamenitosti

Golija obiluje kulturno-istorijskim znamenitostima koje možete videti kako na samoj planini tako i u neposrednoj okolini.

U severnom delu Golije, u dolini reke Studenice nalazi se istoimeni manastir iz 12. veka. Ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja upisan je i u Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a.

U selu Gradac nalazi se veliki kameni krst podignut u 17. veku, ukrašen urezanim ranohrišćanskim simbolima i slovima. Nedaleko od sela nalazi se i manastir Gradac, koji je srpska kraljica Jelena podigla u 13. veku kao svoju zadužbinu.

U podnožju planine Golije možete obići i kameni „Rimski most“ za koji se veruje da potiče iz doba Nemanjića, iako njegov naziv asocira na antička vremena.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

.

Komentari(0)

Loading