SAMO OVDE MOŽETE DA UĐETE U SOBRAŠICE Mesto gde su pozvani svi da jedu, a domaćice prave isključivo posnu trpezu
Pored prirodne lepote koja ga okružuje sa svih strana, selo je čuveno po crkvi brvnari koja potiče još iz 1838. godine i posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice.
Prostrani travnati pašnjaci, borove šume vekovnog trajanja, netaknuta priroda jeste ono po čemu je poznato zlatiborsko selo Jablanica. Udaljeno je 22 km od centra Zlatibora i to je jedno od najprostranijih planinskih sela u Srbiji. U selu živi oko 750 stanovnika. Očaravajuće je lepote, jer se velikim delom prostire u dolini reke Jablanice, a nad selom se nadvija najviši vrh Zlatibora, Tornik ispod kog izvire ova reka.
Foto: Rina
Ovaj neotkriveni planinski biser još uvek živo svedoči o prošlosti i bogatoj srpskoj istoriji.
"Zlatiborski kraj izuzetno je bogat kulturno-istorijskim spomenicima, a posebno mesto zauzima i ova autentična crkva brvnara u Jablanici. Uspešno odoleva zubu vremena skoro dva veka. Proglašena je za zaštićeno kulturno dobro, a 2013. godine izvršena je njena rekonstrukcija i izgrađeni novi vidikovci, informativne table i klupe za odmor".
Možda vas zanima:
Zaboravljeni recept sa Zlatibora: Kako se pravi droženac – zimsko jelo od brašna, čvaraka i proje
U selima zapadne Srbije nekada se svakodnevno pripremao droženac – jednostavno, ali zasitno jelo od mlevene suve proje, čvaraka i domaće masti. Danas se pravi samo u retkim domaćinstvima.
Stopića pećina: Tajne podzemnog sveta na Zlatiboru
Na samo nekoliko kilometara od turističkog centra Zlatibora, Stopića pećina skriva podzemne kade, slapove i tišinu večnosti.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni recept sa Zlatibora: Kako se pravi droženac – zimsko jelo od brašna, čvaraka i proje
U selima zapadne Srbije nekada se svakodnevno pripremao droženac – jednostavno, ali zasitno jelo od mlevene suve proje, čvaraka i domaće masti. Danas se pravi samo u retkim domaćinstvima.
Stopića pećina: Tajne podzemnog sveta na Zlatiboru
Na samo nekoliko kilometara od turističkog centra Zlatibora, Stopića pećina skriva podzemne kade, slapove i tišinu večnosti.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni recept sa Zlatibora: Kako se pravi droženac – zimsko jelo od brašna, čvaraka i proje
U selima zapadne Srbije nekada se svakodnevno pripremao droženac – jednostavno, ali zasitno jelo od mlevene suve proje, čvaraka i domaće masti. Danas se pravi samo u retkim domaćinstvima.
Stopića pećina: Tajne podzemnog sveta na Zlatiboru
Na samo nekoliko kilometara od turističkog centra Zlatibora, Stopića pećina skriva podzemne kade, slapove i tišinu večnosti.
Ova crkva brvnara pripada drvenim hramovima manje vrste širine 5,25 m, a dužine 9,5 m. Jedno je od najposećenijih loklaliteta na Zlatiboru, jer se nalazi ušuškana u debelom hladu borove šume i predstavlja idealno mesto za rekreaciju i odmor od gradske vreve. Međutim, ovde nije samo reč o kulturnom spomeniku već o živom duhovnom jezgru, u kom je očuvan i obnovljen liturgijski život.
Foto: Rina
U porti jablaničke crkve može se videti i nešto jedinstveno, čega nema pri drugim zlatiborskim bogomoljama. U pitanju su rodovske drvene trpeze, poznate kao sobrašice, koje najbolje svedoče u jedinstvenom običaju i duhovnoj praksi ovog zlatiborskog sela.
"Sobrašice su nastale, u duhu ranohrišćanskih agapa-zajedničkih večera ljubavi, tako što su služile za okupljanje vernika tri puta u toku godine, i to na praznike Petrovdana, Preobraženja i Pokrova Bogorodičinog.
Foto: Rina
Tokom ovih praznika, u sobrašicama se služila hrana, koju su pripremale domaćice iz kuće vlasnika sobrašice, i to obavezno posna jer se i posle pričešća, istoga dana, na rodovskim trpezama, upražnjavao post.
Iako su gosti u sobrašicama bili prevashodno članovi familije vlasnika sobrašice, za trpezu su pozivani i svi oni koji su došli na crkvenu službu iz drugih krajeva i koji nisu imali svojih šatri ili trpeza", kaže Živanović.
Iako skromnih dimenzija, ova crkva ima raskošnu unutrašnjost. U njenom središtu se nalaze carske dveri, delo poznatog slikara, dok se u crkvi nalazi ukupno 27 ikona, od kojih su četiri prestone, a sve su dar verujućeg naroda.
U selu se svake godine organizuju dve manifestacije
Tradicionalni doček pravoslavne Nove godine i Seoski višeboj.
Doček pravoslavne Nove godine se održava u porti crkve 13. januara, a počinje Večernjom službom u crkvi, paljenjem badnjaka, deljnjem poklončića najmlađima, kulturno umetničkim programom i na kraju vatrometom. Seoski višeboj u Jablanici predstavlja takmičenje u tradicionalnim zanatima, veštinama i sportovima koji se ovim putem čuvaju od zaborava.
Višeboj prikazuje i neguje zanate i veštine koje polako nestaju, a koji su vrlo živopisni i čine prepoznatljiv motiv Zlatibora. Manifestacija je takmičarskog duha i važi za jednu od najbolje organizovanih seoskih manifestacija.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
MAGIČNA SVOJSTVA VODOPADA U SRBIJI: Legende o čudesnim izvorima zdravlja i dugovečnosti
U srpskom narodnom predanju, vodopadi nisu bili samo prirodne lepote vredne divljenja, već mesta sa posebnim, gotovo magijskim moćima. Od pamtiveka su ljudi dolazili do vodopada tražeći lek za telo i dušu, verujući u njihova isceliteljska i obnavljajuća svojstva.
Top 10 mesta koja morate posetiti u Šumadiji
Ako vas put navede ka Šumadiji, evo koja mesta i prirodne lepote jednostavno moraju da se nađu na vašoj listi za posetu.
TAJANSTVENE MOČVARE SRBIJE: Zaboravljena verovanja i legende o skrivenim mestima
U srpskom folkloru močvare su oduvek zauzimale posebno, misteriozno mesto. Nekada smatrane opasnim i začaranim, ove specifične prirodne formacije bile su okružene brojnim verovanjima, pričama i mitovima, koji su se generacijama prenosili s kolena na koleno.
Zbog horor legende o jednoj porodici, manastir u Srbiji nazvan Zaova, a ima i Sisojevac: Ovako su dobili imena
Ako vam kažemo "zaova" ili "pustinja", naravno da ćete prvo pomisliti na familijarnu relaciju odnosno geografski pojam.
„ZMAJEVA PEĆINA“ NA RUDNIKU: Zašto se verovalo da baš ovde obitavaju mitološka bića?
Rudnik, jedna od najstarijih planina u Srbiji, poznata je ne samo po svojoj bogatoj rudarskoj istoriji već i po fascinantnim pričama i legendama. Jedna od najintrigantnijih je svakako legenda o „Zmajevoj pećini“, za koju se verovalo da je dom pravim mitološkim zmajevima.
Komentari(0)