MUZEJ RAKIJE U ČAČKU: Ima i prepečenicu iz Drugog svetskog rata, a Cane otkriva zašto je srpska šljivovica bolja od viskija FOTO
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
U čačanskim selima nema kuće koja ne poseduje "veselu mašinu", a brojni domaćini su baš od proizvodnje domaće rakije napravili uspešan biznis. Jedan od njih je i Cane Minić iz Donje Trepče čije rakije su već godinama unazad ovenčane zlatnim medaljama širom Srbije.
- Dobra šljivovica ne može da bude ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madzarke koje nažalost sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu", kazao je Cane Minić, dugogodišnji proizvođač rakija.
Foto: Rina
Da bi rakija bila dobra plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, da dobro sazru jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
- Rakija od šljiva se pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, onda se dobija meka rakija koja se kasnije prepecava i odlazi na odležavanje u hrastova burad. Time se dobija vrhunska rakija. Da bi proizvodnja bila dobra mora se ulagati, pa smo mi naš stari lampek već zamenili savremnim koji olakšava i pospešuje proces - kazao je vrstan majstor ovog srpskog pića.
Foto: Rina
Canetove rakije obišle su čitav svet, kupci se nižu od Čačka do Australije, a ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive.
Foto: Rina
Kao veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije. U njemu se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016 godine.
- Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dan danas. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Vrlo često nakon degustacije kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka - kaže Cane.
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)